Browsing by Author "Simić, Dušica, član komisije"

Ciljevi ove studije bili su procena prevalence “sindroma sagorevanja na poslu” anesteziologa zaposlenih u Beogradskim zdravstvenim ustanovama tercijarnog nivoa. Poseban cilj se odnosio na dvosmerno prevođenje, kulturološku adaptaciju i ocenu pouzdanosti i valjanosti instrumenta merenja, upitnika - Maslach Burnout Inventory Human Services Survey (MBI-HSS). Osim toga, utvrđivana je povezanost samoprocene zdravstvenog stanja, skala zamora, kvaliteta života i depresivnosti sa skalama upitnika MBI-HSS, kao i povezanosti socijalnih, demografskih, ekonomskih kao i karakteristika radnog mesta, sa sindromom sagorevanja. Metod: Istraživanje je sprovedeno kao studija preseka, tokom septembra i oktobra 2013. godine, u 10 ustanova tercijarne zdravstvene zaštite u Beogradu. U istraživanje su uključeni svi zaposleni anesteziolozi sa punim radnim vremenom, koji su dobrovoljno pristali da učestvuju u anonimnom istraživanju. Prema poslednjim dostupnim podacima ukupno ih je 271. Kriterijumi za isključivanje iz studije bili su:diskontinuitet u radu duži od jedne godine, poput dužih studijskih boravaka u inostranstvu, duža bolovanja ili višestruke promene radnog mesta u poslednjih 5 godina; izloženost većoj psihofizičkoj traumi, nezavisnoj od profesionalnog okruženja kao i neslaganje sa učestvovanjem u istraživanju. U posebno dizajniranom upitniku za potrebe ovog istraživanja, pored sociodemografskih i ekonomskih karakteristika naših ispitanika, uvrštene su i varijable o karakteristikama radnog okruženja, kao i o namerama za nastavak karijere u inostranstvu.U procesu merenja subjektivne percepcije zdravlja i kvaliteta života, kao i procene uticaja unutrašnjih faktora (varijable koje oslikavaju odlike ličnosti, način prihvatanja svoje uloge, modele ponašanja u odgovoru na radno okruženje, pojavu depresije), korišćena su još četiri merna instrumenata, lingvistički adaptirane srpske verzije standardizovanih skala i upitnika: Maslaš upitnik za procenu sindroma sagorevanja na poslu (eng. Maslach Burnout Inventory- Human Services Survey, MBI-HSS), Bekova skala depresivnosti (eng. Beck's Depression Inventory, BDI), Generički upitnik za procenu kvaliteta života povezanog sa zdravljem SF-36 (eng. 36-item short-form health questionnaire) i Krupova skala zamora (eng. Fatigue Severity Scale, FSS). U statističkoj obradi podataka su korišćene metode deskriptivne statistike, χ2 test, studentov t-test, analiza varijanse (ANOVA), Kruskal-Wallis-ov test, korelaciona kao i multivarijantna regresiona analiza...

Kod preterminske novorođenčadi, mnogi faktori povećavaju rizik od slabog neuronskog razvoja, intaraventrikularnih krvarenja, infekcije i dovode do veće stope mortaliteta. Primarni cilj ovog istraživanja, bila je evaluacija faktora rizika koji su povezani sa lošim ishodom kod preterminske novorođenčadi koji su imali posthemoragični hidrocefalus (PHH) i koji su bili podvrgnuti neurohirurškoj intervenciji. Sekundarni cilj je bio da se identifikuju prediktori za nastanak kasne neonatalne sepse. Metodologija. Retrospektivno su analizirana preterminska novorođenčad koji su podvrgnuti inserciji VP šanta ili Ommaya rezervoara, tokom desetogodišnjeg perioda u Univerzitetskoj dečjoj klinici. Prema prisustvu ili odsustvu kasne neonatalne sepse, pacijenti su podeljeni na grupu sa kasnom neonatalnom sepsom (KNS) i u grupu bez sepse ne-KNS. Rezultati. U studiju je uključeno ukupno 74 pacijenta, u KNS grupi (35 slučajeva, 47.3%) i ne-KNS grupi (39 slučajeva, 52.7%). Koristeći multivarijantnu logističku regresiju, identifikovali smo da je ductus atreriosus persistens (OR 1.12, 95% CI 1.13-1.42, p < 0.000), bronhopulmonalna displazija (OR 1.29, 95% CI 1.10-1.53, p = 0.003), i pneumotoraks (OR 1.37, 95% CI 1.17-1.61, p < 0.001) nezavisni faktori rizika za letalan ishod, a da su srednja vrednost laktata>2 (OR 1.12, 95% CI 1.04-1.21, p=0.002), reanimacija posle rođenja (OR 1.62, 95% CI 1.36-1.92, p=0.000) i pol (OR 1.24, 95% Cl 1.04-1.47, p=0.015) nezavisni faktori rizika za razvoj KNS-a. Zaključak. Neurohirurški zahvati su relativno bezbedni kod novorođenčadi sa PHH bez KNS-a nakon rođenja. Međutim, ako je prisutna KNS, duktus arteriosus persistens, bronhoplumonalna displazija i pneumotoraks značajno povećavaju rizik za letalni ishod posle operacije. Srednja vrednost laktata>2, reanimacija posle rođenja i pol su nezavisni faktori rizika za razvoj KNS-a kod preterminske novorođenčadi.

Agonisti beta-2 adrenergičnog receptora (ADRB2) su osnova terapije astme. Beta-2 adrenergični receptor je protein koji je kodiran ADRB2 genom i varijante unutar ovog gena mogu imati kao posledicu značajne modulacije terapijskog odgovora na primenjen lek. Metode: studija preseka je sprovedena u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Beogradu u periodu od oktobra 2016. do maja 2017. godine. U istraživanje je uključeno 54 dece sa astmom uzrasta od 6 do 18 godina. Dijagnoza astme je postavljena u skladu sa GINA smernicama. Ispitanici su u skladu sa GINA smernicama klasifikovani prema težini bolesti u tri podgrupe: ispitanici sa blagom, umerenom i oni sa teškom astmom. Kod svih ispitanika je uraĎena genotipizacija za polimorfizme ADRB2 +46A>G (Arg16Gli, rs1042713) i +79C>G (Gln27Glu, rs1042714). Ispitana je povezanost ovih polimorfizama sa težinom astme, kao i sa bronhodilatatornim odgovorom na inhalirani salbutamol. Rezultati: u ispitivanoj populaciji dece iz Srbije sa astmom, alel +46A je detektovan sa učestalošću od 41,7%, a alel +79G je otkriven sa učestalošću od 23,1%. Ispitivanjem je utvrĎeno da je alel +46G povezan sa boljim terapijskim odgovorom na inhalirani salbutamol (p<0,05). Ovaj alel je povezan i sa blagim oblikom astme (p <0,05). Zaključak: polimorfizam ADRB2 +46A>G može biti determinanta težine astme, kao i bronhodilatatornog odgovora na salbutamol kod dece sa astmom u Srbiji. Nismo pronašli povezanost polimorfizma +79C>G sa težinom astme i bronhodilatatornim odgovorom na inhalirani salbutamol. Rezultati ove studije mogu biti potencijalno korisni za personalizovani pristup lečenju astme.

Ciljevi istraživanja su procena uticaj primene kristaloidnih rastvora ili kombinacije koloidnih i kristaloidnih rastvora i njihovih volumena na vrednosti udarnog i minutnog volumena srca tokom kolorektalne operacija kao i utvrđivanje razlika u: količini neophodne tečnosti, vremenu do uspostavljanja intraoperativne hemodinamske stabilnosti, bilansu tečnosti, učestolasti primene vazopresora i inotropa, pojavi komplikacija, ukupnoj dužini hospitalizacije u ispitivanoj grupi. Metodologija: Ova randomizovana prospektivna studija obuhvata 80 pacijenata koji su se podvrgli elektivnoj hirurgiji zbog kolorektalnog karcinoma, na Klinici za onkološku hirurgiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. U kontrolnoj grupi koja je primala kristaloidni rastvor i u ispitivanoj grupi, koja je primala kombinaciju koloida i kristaloida, nadoknada je vršena hemodinamskim algoritmom. Merene su hemodinamske varijable i praćene su komplikacije i dužina boravka u bolnici. Rezultati: Pacijenti obe grupe bili su homogeni po osnovnim osobinama i pretećim oboljenjima. U kristaloidno-koloidnoj grupi postignute su više vrednosti udarnog volumena srca nakon sat vremena, do kraja operacije i nakon 24 sata. Vrednost minutnog volumena srca bila je značajno veća u ovoj grupi na kraju anestezije. Komlikacije su bile učestalije u kristaloidnoj grupi. Zaključak: Kombinacija rastvora daje veće vrednosti udarnog i minutnog volumena srca, brži oporavak i kraći ostanak u bolnici.

Као последица механичке вентилације плућа настаје колапс алвеола, формирају се ателектазе, повећава се интрапулмонални шант и долази до поремећаја оксигенације и елиминације угљен диоксида. Реаерација колабираних алвеола и примена позитивног притиска на крају експиријума стабилизује алвеоле и побољшава функцију плућа. Тренутне препоруке о начину примене позитивног притиска на крају експиријума код деце нису још увек јасно дефинисане. Циљ рада је процена ефикасности споре усходне и нисходне титрације позитивног притиска на крају експиријума од 5 до 11 cmH2O у побољшању функције плућа код деце предшколског узраста током опште анестезије са мишићном релаксацијом. Материјал и методе: У овој проспективној, интервентној студији учествовало је седамдесеторо деце узраста од 3 до 7 година подељених у две групе, испитивану ( n=35) и контролну( n=35). Студија је спроведена у Хируршкој клиници Института за мајку и дете од јанура до јуна 2017. Критеријуми за укључивање у студију су били: деца АСА 1 и 2 статуса и деца која се не подвргавају кардиоторакалној хирирургији. Критеријуми за искључивање су били присуство: инфекције дисајних путева, кардиолошких болести, болести респираторног система, гастроезофагеалног рефлукса, као и алергије на изабране анестетике и стања код којих су изабрани анестетици контраидниковани. У испитиваној групи је примењивана спора титрација позитивног притиска на крају експиријума (positive end-expiratory pressure –PEEP) од 5 до 11 cmH2O 20 минута пред крај опште анестезије. Контролна група је вентилирана са PEEP-ом од 3 cmH2O све време током опште анестезије. Главни параметри испитивања су били: промене оксигенације (PaO2) 6 (PaO2/FiO2), елиминације угљен диоксида, (PaCO2), промене плућне комплијансе (Cdyn) и интрапулмоналног шанта, P(A-a)O2 након титрације PEEP-а...

Cilj ove studije bio je da uporedi ishod lečenja konvencionalnom mehaničkom ventilacijom i visokofrekventnom oscilatornom ventilacijom kod dece sa akutnim respiratornim distres sindromom. Metoda istraživanja: Ispitivanje je dizajnirano kao retrospektivno-prospektivna studija, sprovedena na odeljenju pedijatrijskog intenzivnog lečenja Univerzitetske dečje klinike u Beogradu, u periodu od aprila 2011. do marta 2016.godine. Ispitivanje je sprovedeno na 70 bolesnika, uzrasta od 1 meseca do 7. godine života, kod kojih je postavljena dijagnoza akutnog respiratornog distres sindroma (ARDS). Pacijente smo podelili u dve kategorije: odojčad (do 12 meseci starosti), decu starosti 1-7 godina. Svi pacijenti su inicijalno, u prvom danu lečenja ARDS, tretirani konvencionalnom protektivnom mehaničkom ventilacijom. Zatim su prevođeni na HFOV ukoliko su imali pogoršanje indeksa oksigenacije, odstupanje od minimum 20% inicijalnih vrednosti za gasne analize ili pogoršanje (radiografija pluća, smanjenje PaO2/FiO2 odnosa). Rezultati: Mehanička ventilacija (MV) započeta je u proseku 2,3 dana od prijema (medijana 1,0; maksimalno 14 dana). Prosečno trajanje MV za sve pacijente je bilo 11,8 (medijana, 7,0) dana. Prosečna vrednost OI 1. dana MV iznosila je 14.01 (SD, 5.34), a 3. dana MV 16.41 (SD, 8.82). Analiza OI prvog i trećeg dana MV otkrila je da je OI trećeg dana MV bio značajan prediktor mortaliteta (OR, 256,5, 95% CI 27,1-2424, p < 0,001; positivna prediktivna vrednost 0.905; negativna prediktivna vrednost 0.964).Nije postojala statistički značajna razlika u ishodu dece sa ARDS koja su lečena konvencionalnom mehaničkom ventilacijom u odnosu na decu lečenu visoko frekventnom oscilatornom mehaničkom ventilacijom (p > 0.05). Zaključak: Ishodi kod pedijatrijskih ARDS pacijenata lečenih konvencionalnom mehaničkom ventilacijom i visokofrekventnom oscilatornom ventilacijom nisu značajno različiti