Zdravstvenu pismenost možemo definisati kao lične, kognitivne i socijalne vještine kojima se određuje motivacija i sposobnost pojedinaca da dođu do informacija, razumiju ih i koriste kako bi unaprijedili i održali dobro zdravlje. U procesu pružanja zdravstvene zaštite, zdravstvena pismenost predstavlja zajedničku odgovornost unutar koje pacijenti i zdravstveni radnici moraju komunicirati svako na način da ga onaj drugi razumije, kako bi mogli zajednički i odgovorno donositi odluke. Istraživanje je provedeno s ciljem da se ocijeni pouzdanost i valjanost instrumenta za mjerenje zdravstvene pismenosti, ocijeni zdravstvena pismenost korisnika usluga primarne zdravstvene zaštite na teritoriji Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), identifikuju faktori koji su povezani sa zdravstvenom pismenošću i predlože mjere iz domena promocije zdravlja za unapređenje zdravstvene pismenosti stanovništva. Istraživanje je provedeno kao studija presjeka u dva doma zdravlja–Prijedor i Bijeljina, a uzorak je činilo 768 ispitanika. Instrument istraživanja bio je upitnik STOFHLA (Skraćeni test za ispitivanje funkcionalne zdravstvene pismenosti kod odraslog stanovništva–Short Test of Functional Health Literacy in Adults). Pored ovog upitnika, korišten je i upitnik u kome se nalaze pitanja koja obuhvataju: demografske, socijalne i ekonomske karakteristike ispitanika, samoprocjenu zdravlja, korišćenje zdravstvene službe, prisustvo hroničnih bolesti, faktore rizika za zdravlje i zadovoljstvo životom. Podaci su analizirani metodama deskriptivne i inferencijalne statistike. Neadekvatnu i marginalnu zdravstvenu pismenost ima 34,6% naših ispitanika, a adekvatnu 65,4%. Utvrđena je povezanost zdravstvene pismenosti u ispitivanoj populaciji sa starosnom dobi, nivoom obrazovanja, pripadnosti domu zdravlja, mjestom stanovanja i migracionim kretanjima, bračnim statusom, materijalnim stanjem, prisustvom i brojem bolesti, promjenom zdravstvenog stanja i samoprocjenom zdravlja, brojem posjeta porodičnim doktorima i brojem hospitalizacija, nedovoljnom fizičkom aktivnošću i samoprocjenom zadovoljstva životom samih ispitanika...

Shizofrenija je hronični psihotični poremećaj sa karakteristikama dezorganizacije većine psihičkih funkcija koji se javlja u oko 1% opšte populacije...

Novel omega class gluthatione transferases, GSTO1-1 and GSTO2-2 pocessess a intriguing variety of both catalytic and non-catalytic roles involved in regulation of inflammation, apoptosis and redox homeostasis...

Naučno interesovanje za aryl hydrocarbon receptor-interacting protein (AIP) gen poteklo je od saznanja da su pacijenti sa inaktivirajućim AIP mutacijama predisponirani za razvoj velikih, invazivnih tumora hipofize, somatotropinoma ili prolaktinoma, koji se javljaju u mlađem dobu i otporni su na lečenje. Zebrice (Danio rerio) - (ZF) kao eksperimetalni životinjski model pružaju anatomske i fukcionalne sličnosti sa ljudskim neuroendokrinim sistemom. AIP gen je evoluciono visoko konzerviran i široko eksprimiran u organizmu. Fiziološka uloga AIP proteina u zdravoj hipofizi nije poznata. Zapažena je kolokalizacija AIP proteina sa hormonom rasta (HR) u sekretornim vezikulama somatotrofa. Prisustvo proteina AIP u serumu pokazano je proteomičkom analizom. Ciljevi: Na životinjskom modelu ZF ispitivan je uticaj inaktivacije AIP gena na tumorigenezu na nivou hipofize. Na ljudskom modelu ispitivana je fiziološka uloga AIP proteina na nivou hipofize. Pretpostavljena kosekrecija AIP i HR je ispitivana analizom serumskog nivoa AIP i HR bazno i u toku testova stimulacije ili supresije sekrecije HR kod ispitanika sa očuvanom sekrecijom HR, pacijenata sa deficitom HR (GHD) i pacijenata sa akromegalijom – nekontrolisanom hipersekrecijom HR. Studija na životinjskom modelu – Materijal i metode: Inaktivacija AIP gena - knock down (AIP KD) na embrionima ZF ostvarena je primenom antisens morfolino oligonukleotida u jednoćelijskom stadijumu razvoja. Kontrolni embrioni su tretirani neaktivnim oligonukleotidima sa 5 promenjenih baznih parova (KMo). Neinjektirani embrioni iz istog legla - wild type (WT) analizirani su kao netretirana kontrola. Svi embrioni (N=307) su inkubirani pod istim uslovima po 5 dana tokom kojih je morfometrijski analiziran njihov razvoj. Whole mount in situ hibridizacija za AIP korišćena je za ispitivanje ekspresije AIP gena kod normalnih zebrica (WT) i za potvrdu inaktivacije kod AIP KD. 120h nakon oplodnje, sprovedeno je whole mount imunobojenje ispitivanih i kontrolnih embriona primenom anti-PRL antitela (zečija antilosos poliklonalna 1:2000). Po 5 embriona iz svake grupe je slučajnim izborom izdvojeno za analizu digitalnom mikroskopijom. Površina bojenja na nivou hipofize analizirana je pomoću softvera za analizu slike (NIH ImageJ 1.48v). Studija na životinjskom modelu - Rezultati: Kod ZF embriona sa inaktivacijom AIP gena (AIP KD) zapažen je ukupni zastoj u rastu i razvoju u odnosu na kontrolne grupe WT i KMo...

Неподударност зглобних површина у зглобу кука карактеристика је многих болести дечјег и адолесцентског доба, и услед поремећене равнотеже сила које делују на зглобну хрскавицу, превазилазећи њен адаптивни капацитет, неизбежно води у дегенерацију зглоба и рани инвалидитет. Доминантна метода оперативног лечења овог поремећаја у адолесцентском узрасту у нашој средини је Тенисова техника троструке остеотомије карлице. Ефекти примене ове и других оперативних метода на зглоб кука су објективно мерљиви применом различитих нумеричких и аналитичких математичких модела зглоба кука. Најчешћи математички модел зглоба кука који се користи у биомеханичким функционалним анализама зглоба кука је тродимензионални модел базиран на нативној радиографији. Oн је у последњих 15 година широко примењиван на здраве зглобове, као и на зглобове кука оперисане разним методама. До сада није примењиван на Тенисову троструку остеотомију карлице. Применом тродимензионалног математичког модела на радиограм карлице са куковима у антеропостериорној (АП) пројекцији пре и после троструке остеотомије карлице, прорачунати биомеханичке елементе силе притиска у зглобу кука (правац, нападни угао и интензитет резултантне силе притиска, градијент дистрибуције по зглобним површинама) и анализирати однос поменутих величина према мерљивим клиничким и радиографским параметрима. Oд 92 случаја поремећене подударности зглоба кука код пацијената адолесцентског узраста (услед развојног поремећаја кука, постредукционе аваскуларне некрозе главе бутне кости или Лег-Kалве- Пертесове болести), који су оперисани троструком остеотомијоm карлице у Институту за ортопедско-хируршке болести "Бањица" у Београду од 1996. до 2011. године, у испитивану групу је укључено 75 кукова код 60 пацијената, са просечним Виберговим ЦЕ углоm од 15,18+/-9,310. Поред испитиваних кукова, на радиографијама су мерени и њима наспрамни кукови, од којих су формиране две контролне групе: негативна (здрави кукови – 19 случајева), и позитивна (промењени кукови – 56 случајева). На све случајеве је примењен тродимензионални математички модел зглоба кука базиран на нативној радиографији карлице са куковима у AП пројекцији аутора Иглича и сар. (1990), и то преоперативно, постоперативно и као завршни налаз, у циљу квантификације биомеханичког ефекта примене троструке остеотомије карлице. Прикупљени клинички и биомеханички подаци описани су стандардним дескриптивним статистичким методама, и анализирани одговарајућим меtодама статистичке анализе.

Anatomski faktori koji dovode do povredivanja prednje ukrštene veze mogu se svrstati u dve grupe: unutrašnji faktori i saktori spoljašnje sredine. Unutrašnji faktori mogu biti anatomski, neuromuskularni i hormonalni. Uska medukondilarna jama, velik ugao zadnjeg tibijalnog nagiba, vertikalna LCA u frontalnoj ravni, povecana labavost zglobova i loše oslanjanje prilikom doskoka samo su neki od faktora koji mogu uticati na rupturu prednje ukrštene veze. Uzimajuci u obzir podatke iz literature ne može se doneti jedinstven stav o ulozi ovih faktora u povredivanju, jer rezultati istraživanja cesto ne potvrduju njihov uticaj na povredivanje prednje ukrštene veze. Ciljevi ove doktorske disertacije su: odredivanje faktora rizika koji dovode do povredivanja prednje ukrštene veze kolena, njihovo stepenovanje i odredivanje statisticke verovatnoce povredivanja prednje ukrštene veze kolena. U ovoj studiji su formirane dve grupe pacijenata sa po 41 pacijentom (29 muškaraca i 12 žena unutar svake grupe). Ispitivanu grupu su cinili pacijenti sa rupturom LCA. Kontrolnu grupu su cinili pacijenti sa distorzijom zgloba kolena ali bez rupture LCA. Ovi pacijenti su upareni prema profesionalitetu i vrsti sporta, polu, godinama i strani tela. Pratili smo 77 faktora za koje smo pretpostavili da mogu uticati na rupturu LCA. Merenja pojedinih parametara su vršena direktno na donjem ekstremitetu ispitanika, zatim na Rendgenskim i snimcima magnetne rezonance. Informacije o mehanizmu povrede i spoljašnjim faktorima rizika dobijali smo uz pomoc ankete, informacije o nacinu oslanjanja tokom doskoka dobijali smo analizom video snimaka a koncentracije polnih hormona u pljuvacci smo odredivali uz pomoc „Salivametrics“ testa. Od svih pracenih parametara za povredivanje prednje ukrštene veze kod muškaraca znacajnost je pokazalo 20 a kod žena 21. Najveci uticaj na rupturu LCA kod muškaraca imali su: povecan zadnji tibijalni nagib spoljašnjeg kondila, veci LESS kao i povecana razlika u nagibu izmedu spoljašnjeg i unutrašnjeg kondila golenjace. Najveci uticaj na rupturu LCA kod žena imali su: smanjen nivo testosterona u pljuvacci, veca snaga odmicaca natkolenice i promena frontalne angulacije zgloba kolena u pravcu varusa tokom perioda od pripreme za skok u visinu do dodirivanja tla. Na osnovu svih znacajnih faktora moguce je prognozirati rupturu prednje ukrštene veze kod muške, sportski aktivne populacije sa verovatnocom od 77 %, odnosno kod ženske sa verovatnocom od 96 %....

Skoro se navršilo sto godina od kada je zaslugom George Crile-a opisana sistematska ekscizija cervikalnih limfonodusa u cilju hirurškog lečenja bolesnika sa karcinomima glave i vrata. George Crile je 1906. godine opisao operaciju koju je nazvao "radikalna disekcija vrata", zasnovanu na sopstvenom iskustvu i studiji impozantne serije 4500 bolesnika s karcinomima glave i vrata koji su umrli zbog primarnog tumora ili regionalnih metastaza u vratu i samo 1% zbog udaljenih metastaza. Radikalna disekcija vrata vremenom postaje gotovo standardna procedura za bolesnike kojima je bio potreban hirurški tretman metastatskih depozita u kombinaciji sa uklanjanjem primarnog tumora. U međuvremenu, svima koji su bili angažovani u lečenju bolesnika s karcinomom glave i vrata postalo je jasno da je radikalna disekcija vrata adekvatna u tretiranju velikih palpabilnih limfonodusa, ali i preterano agresivna kako na pacijentima s malim palpabilnim limfonodusima, i naročito na onima bez palpabilnih limfonodusa ili sa visokim rizikom metastaziranja. Modifikovana radikalna disekcija (MRDV) uklanja "en bloc" iste limfonoduse i limfatike kao i radikalna disekcija, ali očuvanjem jedne ili više nelimfatičkih struktura koje se rutinski uklanjaju radikalnom disekcijom, smanjuje postoperativni morbiditet. Još dalje se otišlo selektivnim disekcijama (SDV) koje preferiraju američki hirurzi glave i vrata. Operacije uključuju selektivno uklanjanje pojedinih grupa limfonodusa sa rizikom metastaze i očuvanje svih nelimfatičkih struktura i preostalih grupa nodusa u slučajevima nodus negativnog vrata. Zagovara se njena primena i u slučajevima nodus pozitivnog vrata. Ovde vladaju velike kontroverze posebno kada je u pitanju grupa bolesnika sa evidentnim metastatskim depozitima u vratu...

Cilj: Vegetativni znaci tokom epileptičkih napada (periiktalni vegetativni znaci, PIVZ), predstavljaju prirodni eksperiment koji pruža jedinstven uvid u funkcionisanje ljudskog autonomnog nervnog sistema. Iako vegetativni znaci kod epilepsija nisu retki i mogu čak dominirati kliničkom slikom napada, ove manifestacije se često previde. Glavni cilj našeg istraživanja bio je da se analizira značaj PIVZ za lokalizaciju i lateralizaciju epileptogene zone kod pacijenata sa fokalnom farmakorezistentnom epilepsijom koji su podvrgnuti prehirurškom ispitivanju. Metodologija: Analizirali smo video-EEG zapise kod 170 bolesnika (82 muškarca i 88 žena), starosti 13-66 godina (34,67 ±11,10; Med=35,00) sa farmakorezisetntnom fokalnom epilepsijom. Svi pacijenti su prošli kompletno prehirurško ispitivanje u Centru za epilepsije u Beogradu, koje se sastojalo od višednevne neinvazivne video-EEG telemetrije, snimanja nuklearnom magnetnom rezonancom, interiktalne pozitronske emisione tomografije fluorodeoksiglukozom i interiktalne i/ili iktalne HMPAO jednofotonske emisione kompijuterizovane tomografije. Dijagnoza fokalnog epileptičkog sindroma je postavljena na osnovu korelacije kliničkih karakteristika napada, iktalnih EEG nalaza i neuroradioloških nalaza. Dominantnost hemisfere kod svakog pacijenta je odredjena na osnovu Edinbruškog testa za dominantnost ruke, neuropsihološke procene i funkcionalne nukelarne magnetne rezonance gde je bilo neophodno. Kod svih bolesnika smo analizirali video zapis kliničke semiologije napada sa ciljem odredjivanja učestalosti javljanja i tipova PIVZ kod fokalnih epilepsija, njihovog lokalizacionog značaja za epilepsije temporalnog režnja (TLE) vs. ekstratemporalne epilepsije (ETLE) i njihovog lateralizacionog značaja (epilepsija nedominantne vs. dominantne hemisfere). Takodje smo analizirali evoluciju vegetativnih simptoma (epigastrična aura, AE) u neki od PIVZ i njen prediktivni značaj za dijagnozu mezijalne temporalne epilepsije (MTLE). Rezultati: Uočili smo deset različitih tipova PIVZ kod 69 od ukupno 170 bolesnika (40%). Najčešći PIVZ su bili postiktalno brisanje nosa (28,8%) i periiktalni kašalj (12,9%). Pokazali smo da su PIVZ pouzdan lokalizacioni znak za TLE vs. ETLE (50,0% vs. 23,2%; p=0,001). Najvažniji lokalizacioni znaci su bili postiktalno brisanje nosa (p=0,008), periiktalno pijenje vode (p=0,035) i hipersalivacija (p=0,048). Takodje smo našli da je pojava PIVZ češća kod bolesnika sa epilepsijom nedominantne hemisfere, posebno kod bolesnika sa MTLE, ali ova razlika nije dostigla punu statističku značajnost (64,3% vs. 47,1%; p=0,175). Kod bolesnika sa evolucijom EA u neki od PIVZ, verovatnoća za MTLE je bila veoma visoka (96,77%)...