Endoplazmatski retikulum (ER) predstavlja unutarćelijsku organelu sa brojnim funkcijama, pri čemu je jedna od najznačajnijih sinteza i obrada proteina. Nakupljanje nefunkcionalnih, pogrešno uvijenih ili neuvijenih proteina unutar lumena ER dovodi do nastanka ER stresa. Ukoliko dođe do nastanka ER stresa, ćelija pokušava da ga prevaziđe na različite načine, među kojima je i pokretanje UPR (unfolded protein response). Do pokretanja UPR dolazi nakon odvajanja šaperona ER, GRP78, od luminalnih domena tri transmembranska senzora ER stresa: IRE-1α, ATF6 i PERK. Aktivacija IRE-1α, PERK i ATF6 pokreće signalne kaskade koje za cilj imaju adaptaciju ćelije na stres i obnovu funkcije ER. Ukoliko obnova funkcije ER izostane, u cilju održavanja homeostaze, pokreće se programirana ćelijska smrt, apoptoza. Aktivacija IRE-1α dovodi do obrade iRNK za transkripcioni faktor XBP1 i do aktivacije MAP kinaza i NFƙB. Aktivirani ATF6 povećava ekspresiju gena za XBP1, dok PERK dovodi do fosforilacije, a time i inaktivacije eIF2α, što dalje dovodi do smanjene sinteze proteina. Fosforilacija eIF2α dovodi i do selektivne sinteze ATF4 koji, kod ireverzibilno oštećenih ćelija, aktivira CHOP koji indukuje apoptozu. ER stres i UPR imaju ulogu u patogenezi različitih bolesti, među koje spada i multipla skleroza (MS). Kako većina današnjih saznanja o MS potiče iz njenog animalnog modela, eksperimentalnog autoimunskog encefalomijelitisa (EAE), ciljevi ovog istraživanja su bili detekcija prisustva ER stresa u ćelijama imunskog sistema tokom indukcije EAE i ispitivanje efekata inhibicije ER stresa u ćelijama imunskog sistema na razvoj EAE. Imajući na umu razlike između pacova DA i AO soja u podložnosti za razvoj EAE, prisustvo ER stresa je prvo ispitivano u drenirajućim limfnim čvorovima imunizovanih DA i AO životinja, pri čemu je uočeno da kod oba soja pacova dolazi do aktivacije ER stresa. Indukcija ER stresa je bila nešto jača kod AO pacova, kod kojih je došlo do ranije aktivacije CHOP i fosforilacije eIF2α, dok je kod DA, ali ne i AO pacova, došlo do fosforilacije ERK kinaze. Hematoksilin-eozin bojenjem preseka drenirajućih limfnih čvorova uočeno je ranije i intenzivnije povećanje broja limfocita kod imunizovanih DA pacova. Pored toga, kod imunizovanih DA pacova uočeno je prisustvo atipičnih plazmocita, odnosno Mot ćelija sa Raselovim telima, što ukazuje na dilataciju ER u plazmocitima u ovom modelu EAE. Da se ER stres javlja u različitim tipovima ćelija unutar drenirajućih limfnih čvorova potvrđuje nalaz elektronske mikroskopije, gde se proširen lumen ER uočava u limfocitima, plazmocitima i makrofagima imunizovanih DA pacova. Ovaj nalaz je dodatno potvrđen i imunoblot analizom, gde se uočava porast markera ER stresa i u CD3+ i CD3- ćelijama. Pozitivna korelacija između markera ER stresa u mononuklearnim infiltratima kičmene moždine i kliničke aktivnosti bolesti (EAE skor 1-3) naglašava značaj aktivacije ER stresa i UPR u patogenezi EAE. Uticaj inhibicije ER stresa na klinički tok EAE ispitan je primenom hemijskog šaperona ursodeoksiholne kiseline (UDCA). Njena primena je dovela do poboljšanja kliničkog toka EAE, ali i do smanjene produkcije proinflamatornih citokina koji imaju značajnu ulogu u patogenezi EAE. UDCA je smanjila ekspresiju iRNK za efektorske citokine Th1 (IFNγ) i Th17 (IL-17) odgovora, kao i ekspresiju gena za transkripcione faktore i/ili citokine neophodne za diferencijaciju Th1 (T-bet, IL-12), odnosno Th17 ćelija (IL-23). Ekspresija gena za proinflamatorne citokine TNF i IL-1β je takođe bila snižena dejstvom UDCA. Nivoi markera ER stresa se nakon tretmana UDCA, za razliku od imunizovane grupe koja nije primila UDCA, nisu značajno razlikovali u odnosu na neimunizovane životinje, što sugeriše da je UDCA sprečila aktivaciju ER stresa kod imunizovanih DA pacova. Rezultati ove doktorske disertacije ukazuju da ER stres u ćelijama imunskog sistema ima značajnu ulogu tokom patogeneze EAE, kao i da inhibicija ER stresa dovodi do poboljšanja kliničkog toka EAE. Povoljan efekat inhibicije ER stresa je najverovatnije posledica smanjene produkcije encefalitogenih proinflamatornih i Th1/Th17 citokina, što bi moglo da ima važne implikacije za terapiju inflamatornih bolesti CNS.

Cilj: Istraživanje efekata dvonedeljne primene homocisteina (Hcy) i četvoronedeljne primene vitamina B6, folne kiseline (FK) i dozirane fizičke aktivnosti u uslovima hiperhomocisteinemije (HHcy) na biohemijske biomarkere u serumu i plazmi, parametre oksidativnog stresa, aktivnosti metaboličkih enzima, aktivnosti matriks metaloproteinaza (MMP), kao i histološke i histomorfometrijske promene srca, aorte, jetre i kolona. Materijal i metode: Eksperimentalni protokol je izveden u toku 28 uzastopnih dana. Mužjaci pacova soja Wistar albino su randomizovano podeljeni u 12 grupa (10 pacova u svakoj grupi): kontrolna grupa K-14: aplikacija fiziološkog rastvora (fiziološki rastvor 0,9% NaCl (f.r.) 0,2 mL s.c.) dva puta na dan u razmaku od 8 sati, 14 dana; eksperimentalna grupa H-14: aplikacija Hcy (0,45 μmol/g tm. s.c.) dva puta na dan u razmaku od 8 sati, 14 dana; kontrolna grupa K-28: aplikacija fiziološkog rastvora (f.r. 0,2 mL s.c.) dva puta na dan u razmaku od 8 sati, 14 dana i fiziološkog rastvora (f.r. 0,5 mL i.p.) jedan put dnevno, 28 dana; eksperimentalna grupa H-28: aplikacija Hcy (0,45 μmol/g tm. s.c.) dva puta na dan u razmaku od 8 sati, 14 dana i fiziološkog rastvora (f.r. 0,5 mL i.p.) jedan put dnevno, 28 dana; kontrolna grupa K-B6: aplikacija fiziološkog rastvora (f.r. 0,2 mL s.c.) dva puta na dan u razmaku od 8 sati, 14 dana i vitamina B6 (7 mg/kg tm. i.p.) jedan put dnevno, 28 dana; eksperimentalna grupa H-B6: aplikacija Hcy (0,45 μmol/g tm. s.c.) dva puta na dan u razmaku od 8 sati, 14 dana i vitamina B6 (7 mg/kg tm. i.p.) jedan put dnevno, 28 dana; kontrolna grupa K-FK: aplikacija fiziološkog rastvora (f.r. 0,2 mL s.c.) dva puta na dan u razmaku od 8 sati, 14 dana i FK (5 mg/kg tm. i.p.) jedan put dnevno, 28 dana; eksperimentalna grupa H-FK: aplikacija Hcy (0,45 μmol/g tm. s.c.) dva puta na dan u razmaku od 8 sati, 14 dana i FK (5 mg/kg tm. i.p.) jedan put dnevno, 28 dana; kontrolna grupa K-B6+FK: aplikacija fiziološkog rastvora (f.r. 0,2 mL s.c.) dva puta na dan u razmaku od 8 sati, 14 dana i vitamina B6 (7 mg/kg tm. i.p.) i FK (5 mg/kg tm. i.p.) jednom dnevno, 28 dana; eksperimentalna grupa H-B6+FK: aplikacija Hcy (0,45 μmol/g tm. s.c.) dva puta na dan u razmaku od 8 sati, 14 dana i vitamina B6 (7 mg/kg tm. i.p.) i FK (5 mg/kg tm. i.p.) jednom dnevno, 28 dana; kontrolna grupa K-FA: aplikacija fiziološkog rastvora (f.r. 0,2 mL s.c.) dva puta na dan u razmaku od 8 sati, 14 dana i tretman aerobnom fizičkom aktivnošću (30 min/dan, brzina trake 20 m/min, nagib trake 0°), 28 dana; eksperimentalna grupa H-FA: aplikacija Hcy (0,45 μmol/g tm. s.c.) dva puta na dan u razmaku od 8 sati, 14 dana i tretman aerobnom fizičkom aktivnošću (30 min/dan, brzina trake 20 m/min, nagib trake 0°), 28 dana. Određivani su kardiovaskularni biomarkeri u serumu: koncentracija Hcy, ukupnog holesterola, lipoproteina velike gustine (HDL), lipoproteina male gustine (LDL), trigilicerida, aktivnost laktat dehidrogenaze (LDH), koncentracija visoko senzitivnog troponina T, vitamina B12 i folata; hemostatski biomarkeri u plazmi: koncentracija fibrinogena, D-dimera i von Wilebrandovog faktora (vWF); kao i hapato-renalno-pankreatični biomarkeri u serumu: koncentracija glukoze, ukupnih proteina, albumina, aktivnost aspartat aminotransferaze (AST), aktivnost alanin aminotransferaze (ALT), koncentracija uree, kreatinina, mokraćne kiseline, aktivnost amilaze i koncentracija C reaktivnog proteina. U tkivu srca, jetre i kolona određivani su parametri oksidativnog stresa: aktivnost katalaze (CAT), superoksid dismutaze (SOD) - ukupna aktivnost i distribucija izoformi, koncentracija malondialdehida (MDA), aktivnosti i distribucija izoformi LDH i malat dehidrogenaze (MDH), relativne aktivnosti MMP izoformi: MMP-2 i MMP-9. Pored toga, tkivo srca, aorte, jetre i kolona korišćeno je za histološku analizu. Rezultati: Aplikacija Hcy dovela je do razvoja HHcy, porasta serumske koncentracije LDL, vitamina B12, glukoze, ukupnih proteina, albumina i kreatinina i serumske aktivnosti AST, porasta ukupne aktivnosti SOD i koncentracije MDA, izazvala je porast debljine zida leve komore i debljine zida desne komore, dovela do porasta debljine tunike medije aorte i do porasta aktivnosti MMP-9 u jetri, dovela do smanjenja ukupne aktivnost SOD u kolonu i porasta dubine Liberkinovih kripti, debljine tunike mukoze i broja ćelija u lamini propriji kolona...

Светска јавност се 2019. године први пут суочила са болешћу COVID-19, када је нови корона вирус SARS-CoV-2 идентификован у кинеском граду Вухану. Пандемијска размера корона вируса довела је до највеће јавноздравствене кризе на глобалном нивоу у последњих сто година, док је посебан изазов постављен пред студенте који су због мера ограничења кретања посебно били погођени. Циљеви ове докторске дисертације били су да се процени ниво доживљеног стреса, анксиозности и депресије и утицај епидемије COVID-19 на ментално здравље студенaтa у Србији, као и механизми превладавања стреса, опште, физичко и ментално здравље и задовољство животом. Истраживање је спроведено по типу студије пресека међу 580 испитаника који су били студенти медицине. За добијање података коришћени су општи упитник, скала опаженог среса, скала депресије, анксиозности и стреса, упитник самопроцене здравља, кратки упитник механизама превладавања и скала задовољства животом. Према резултатима истраживања, пандемија COVID- 19 негативно је деловала на ментално здравље студената. Као одговор на пандемију запажени су повишени нивои депресије, анксиозности и стреса као главни проблеми психолошке природе. Депресија се чешће среће код студената који више брину за своје здравље, код студената женског пола и оних са лошијим социо-економским статусом, као и код особа које су биле у контакту са зараженим људима. Студенти на почетку својих студија чешће доживљавају анксиозне реакције и оне су интензивније у односу на старије студенте. Студентска популација показала је високе нивое стресних реакција, који се чешће јављају код студенткиња, као и код оних студената који долазе из урбаних градских средина. Пандемија је имала велики утицај на перцепцију сопственог општег, физичког и менталног здравља. Самопроцена квалитета живота код студената током пандемије вируса SARS-CoV-2 била је лоша. Проблеми са менталним здрављем могу се превазићи ако се студентима обезбеди неки вид социјалне подршке и уколико студенти користе механизме превладавања. Корисне су и технике суочавања и технике избегавања са стресорима.

Uvod: Po broju novoobolelih, kako u svetu, tako i u Srbiji, kardiovaskularna oboljenja zauzimaju centralno mesto. Veza između ekspozicije različitim metalima i metaloidima iz okruženja i nastanka različitih kardioloških oboljenja je neosporna, ali nedovoljno istražena. U današnje vreme čovek je izložen različitim metalima i metaloidima tokom svakodnevnih aktivnosti; sve vrste namirnica koje se koriste u ishrani, zatim duvan, kozmetika i aerozagađenje, sadrže u različitim koncentracijama mnoge metale i metaloide, posebno uključujući teške metale. Dosadašnje znanje bazirano na rezultatima in vivo studija ukazuje da su neki teški metali, poput arsena, kadmijuma i olova izuzetno kardiotoksični. Važno je istaći da je stepen toksičnog dejstva ovih teških metala u direktnoj korelaciji sa dužinom ekspozicije, kao i sa koncentracijama navedenih metala kojima je čovek izložen. Takođe je pokazano da neki teški metali mogu da se nađu u povišenim koncentracijama u krvi i/ili urinu kod osoba sa određenim kardiološkim oboljenjima poput ishemijske bolesti srca ili nekih tipova kardiomiopatije. Većina metala i metaloida se deponuje u miokardu u određenom obimu; međutim, mehanizmi koji utiču na pojačano nakupljanje istih nisu dovoljno istraženi. Takođe je malo poznato da li se različiti metali i metaloidi nakupljaju u tkivu miokarda homogeno ili su neki delovi tkiva podložniji nakupljanju. Disproporcija u snabdevanju kiseonikom kod ishemijske bolesti srca koja se javlja u miokardu distalno od stenoze u odnosu na tkivo miokarda proksimalno od stenoze može da rezultuje hipoksijom miokarda. Hipoksija dovodi do pojačane ekspresije transferinskog receptora 1 (transferrin receptor 1; TfR1), kao i proteina koji se naziva divalentni metalni transporter-1 (divalent metal transporter-1), koji mogu da doprinesu ubrzanom nakupljanju teških metala distalno od stenoze. Ciljevi teze: Cilj ovog istraživanja bio je da se ispita da li se kadmijum, olovo, arsen, živa, nikl, bakar, gvožđe, mangan, cink, kalcijum i magnezijum nakupljaju homogeno u tkivu miokarda leve komore. Zatim smo želeli da ispitamo da li se navedeni metali i metaloidi nakupljaju u većem obimu distalno od stenoze prednje međukomorne grane (prednje nishodne grane) leve koronarne arterije, koja je procenjivana makroskopski; takođe smo hteli da ispitamo da li povišene vrednosti pojedinih pokazatelja zapaljenskog procesa u organizmu, kao što su C-reaktivni protein (CRP) i ukupan broj leukocita, koreliraju sa koncentracijama metala distalno od stenoze. Na kraju, hteli smo da ispitamo da li osobe kod kojih su dijagnostikovana određena oboljenja, poput koronarne bolesti srca, kardiomiopatije, srčane insuficijencije ili hronične bubrežne insuficijencije, imaju povećane/snižene vrednosti pojedinih metala u miokardu leve komore. Materijal i metode: Naša studija je organizovana po tipu studije preseka. Prikupili smo 90 uzoraka tkiva miokarda leve komore [od 62 osobe oba pola (35 muškaraca i 27 žena), starijih od 30 godina] na Institutu za anatomiju i Institutu za patologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Prvi deo eksperimenta je rađen na uzorcima prikupljenim na Institutu za anatomiju (n=20; od deset osoba) i podrazumevao je ispitivanje homogenosti taloženja metala unutar tkiva miokarda leve komore. Debljina međukomorske pregrade merena je kaliperom na Institutu za anatomiju. Drugi deo eksperimenta je rađen na uzorcima prikupljenim na Institutu za patologiju (n=36; od 18 osoba), gde smo utvrđivali da li stenoza koronarne arterije utiče na pojačano nakupljanje metala i metaloida distalno od stenoze...

Неподударност зглобних површина у зглобу кука карактеристика је многих болести дечјег и адолесцентског доба, и услед поремећене равнотеже сила које делују на зглобну хрскавицу, превазилазећи њен адаптивни капацитет, неизбежно води у дегенерацију зглоба и рани инвалидитет. Доминантна метода оперативног лечења овог поремећаја у адолесцентском узрасту у нашој средини је Тенисова техника троструке остеотомије карлице. Ефекти примене ове и других оперативних метода на зглоб кука су објективно мерљиви применом различитих нумеричких и аналитичких математичких модела зглоба кука. Најчешћи математички модел зглоба кука који се користи у биомеханичким функционалним анализама зглоба кука је тродимензионални модел базиран на нативној радиографији. Oн је у последњих 15 година широко примењиван на здраве зглобове, као и на зглобове кука оперисане разним методама. До сада није примењиван на Тенисову троструку остеотомију карлице. Применом тродимензионалног математичког модела на радиограм карлице са куковима у антеропостериорној (АП) пројекцији пре и после троструке остеотомије карлице, прорачунати биомеханичке елементе силе притиска у зглобу кука (правац, нападни угао и интензитет резултантне силе притиска, градијент дистрибуције по зглобним површинама) и анализирати однос поменутих величина према мерљивим клиничким и радиографским параметрима. Oд 92 случаја поремећене подударности зглоба кука код пацијената адолесцентског узраста (услед развојног поремећаја кука, постредукционе аваскуларне некрозе главе бутне кости или Лег-Kалве- Пертесове болести), који су оперисани троструком остеотомијоm карлице у Институту за ортопедско-хируршке болести "Бањица" у Београду од 1996. до 2011. године, у испитивану групу је укључено 75 кукова код 60 пацијената, са просечним Виберговим ЦЕ углоm од 15,18+/-9,310. Поред испитиваних кукова, на радиографијама су мерени и њима наспрамни кукови, од којих су формиране две контролне групе: негативна (здрави кукови – 19 случајева), и позитивна (промењени кукови – 56 случајева). На све случајеве је примењен тродимензионални математички модел зглоба кука базиран на нативној радиографији карлице са куковима у AП пројекцији аутора Иглича и сар. (1990), и то преоперативно, постоперативно и као завршни налаз, у циљу квантификације биомеханичког ефекта примене троструке остеотомије карлице. Прикупљени клинички и биомеханички подаци описани су стандардним дескриптивним статистичким методама, и анализирани одговарајућим меtодама статистичке анализе.

Anatomski faktori koji dovode do povredivanja prednje ukrštene veze mogu se svrstati u dve grupe: unutrašnji faktori i saktori spoljašnje sredine. Unutrašnji faktori mogu biti anatomski, neuromuskularni i hormonalni. Uska medukondilarna jama, velik ugao zadnjeg tibijalnog nagiba, vertikalna LCA u frontalnoj ravni, povecana labavost zglobova i loše oslanjanje prilikom doskoka samo su neki od faktora koji mogu uticati na rupturu prednje ukrštene veze. Uzimajuci u obzir podatke iz literature ne može se doneti jedinstven stav o ulozi ovih faktora u povredivanju, jer rezultati istraživanja cesto ne potvrduju njihov uticaj na povredivanje prednje ukrštene veze. Ciljevi ove doktorske disertacije su: odredivanje faktora rizika koji dovode do povredivanja prednje ukrštene veze kolena, njihovo stepenovanje i odredivanje statisticke verovatnoce povredivanja prednje ukrštene veze kolena. U ovoj studiji su formirane dve grupe pacijenata sa po 41 pacijentom (29 muškaraca i 12 žena unutar svake grupe). Ispitivanu grupu su cinili pacijenti sa rupturom LCA. Kontrolnu grupu su cinili pacijenti sa distorzijom zgloba kolena ali bez rupture LCA. Ovi pacijenti su upareni prema profesionalitetu i vrsti sporta, polu, godinama i strani tela. Pratili smo 77 faktora za koje smo pretpostavili da mogu uticati na rupturu LCA. Merenja pojedinih parametara su vršena direktno na donjem ekstremitetu ispitanika, zatim na Rendgenskim i snimcima magnetne rezonance. Informacije o mehanizmu povrede i spoljašnjim faktorima rizika dobijali smo uz pomoc ankete, informacije o nacinu oslanjanja tokom doskoka dobijali smo analizom video snimaka a koncentracije polnih hormona u pljuvacci smo odredivali uz pomoc „Salivametrics“ testa. Od svih pracenih parametara za povredivanje prednje ukrštene veze kod muškaraca znacajnost je pokazalo 20 a kod žena 21. Najveci uticaj na rupturu LCA kod muškaraca imali su: povecan zadnji tibijalni nagib spoljašnjeg kondila, veci LESS kao i povecana razlika u nagibu izmedu spoljašnjeg i unutrašnjeg kondila golenjace. Najveci uticaj na rupturu LCA kod žena imali su: smanjen nivo testosterona u pljuvacci, veca snaga odmicaca natkolenice i promena frontalne angulacije zgloba kolena u pravcu varusa tokom perioda od pripreme za skok u visinu do dodirivanja tla. Na osnovu svih znacajnih faktora moguce je prognozirati rupturu prednje ukrštene veze kod muške, sportski aktivne populacije sa verovatnocom od 77 %, odnosno kod ženske sa verovatnocom od 96 %....

Skoro se navršilo sto godina od kada je zaslugom George Crile-a opisana sistematska ekscizija cervikalnih limfonodusa u cilju hirurškog lečenja bolesnika sa karcinomima glave i vrata. George Crile je 1906. godine opisao operaciju koju je nazvao "radikalna disekcija vrata", zasnovanu na sopstvenom iskustvu i studiji impozantne serije 4500 bolesnika s karcinomima glave i vrata koji su umrli zbog primarnog tumora ili regionalnih metastaza u vratu i samo 1% zbog udaljenih metastaza. Radikalna disekcija vrata vremenom postaje gotovo standardna procedura za bolesnike kojima je bio potreban hirurški tretman metastatskih depozita u kombinaciji sa uklanjanjem primarnog tumora. U međuvremenu, svima koji su bili angažovani u lečenju bolesnika s karcinomom glave i vrata postalo je jasno da je radikalna disekcija vrata adekvatna u tretiranju velikih palpabilnih limfonodusa, ali i preterano agresivna kako na pacijentima s malim palpabilnim limfonodusima, i naročito na onima bez palpabilnih limfonodusa ili sa visokim rizikom metastaziranja. Modifikovana radikalna disekcija (MRDV) uklanja "en bloc" iste limfonoduse i limfatike kao i radikalna disekcija, ali očuvanjem jedne ili više nelimfatičkih struktura koje se rutinski uklanjaju radikalnom disekcijom, smanjuje postoperativni morbiditet. Još dalje se otišlo selektivnim disekcijama (SDV) koje preferiraju američki hirurzi glave i vrata. Operacije uključuju selektivno uklanjanje pojedinih grupa limfonodusa sa rizikom metastaze i očuvanje svih nelimfatičkih struktura i preostalih grupa nodusa u slučajevima nodus negativnog vrata. Zagovara se njena primena i u slučajevima nodus pozitivnog vrata. Ovde vladaju velike kontroverze posebno kada je u pitanju grupa bolesnika sa evidentnim metastatskim depozitima u vratu...

Cilj: Vegetativni znaci tokom epileptičkih napada (periiktalni vegetativni znaci, PIVZ), predstavljaju prirodni eksperiment koji pruža jedinstven uvid u funkcionisanje ljudskog autonomnog nervnog sistema. Iako vegetativni znaci kod epilepsija nisu retki i mogu čak dominirati kliničkom slikom napada, ove manifestacije se često previde. Glavni cilj našeg istraživanja bio je da se analizira značaj PIVZ za lokalizaciju i lateralizaciju epileptogene zone kod pacijenata sa fokalnom farmakorezistentnom epilepsijom koji su podvrgnuti prehirurškom ispitivanju. Metodologija: Analizirali smo video-EEG zapise kod 170 bolesnika (82 muškarca i 88 žena), starosti 13-66 godina (34,67 ±11,10; Med=35,00) sa farmakorezisetntnom fokalnom epilepsijom. Svi pacijenti su prošli kompletno prehirurško ispitivanje u Centru za epilepsije u Beogradu, koje se sastojalo od višednevne neinvazivne video-EEG telemetrije, snimanja nuklearnom magnetnom rezonancom, interiktalne pozitronske emisione tomografije fluorodeoksiglukozom i interiktalne i/ili iktalne HMPAO jednofotonske emisione kompijuterizovane tomografije. Dijagnoza fokalnog epileptičkog sindroma je postavljena na osnovu korelacije kliničkih karakteristika napada, iktalnih EEG nalaza i neuroradioloških nalaza. Dominantnost hemisfere kod svakog pacijenta je odredjena na osnovu Edinbruškog testa za dominantnost ruke, neuropsihološke procene i funkcionalne nukelarne magnetne rezonance gde je bilo neophodno. Kod svih bolesnika smo analizirali video zapis kliničke semiologije napada sa ciljem odredjivanja učestalosti javljanja i tipova PIVZ kod fokalnih epilepsija, njihovog lokalizacionog značaja za epilepsije temporalnog režnja (TLE) vs. ekstratemporalne epilepsije (ETLE) i njihovog lateralizacionog značaja (epilepsija nedominantne vs. dominantne hemisfere). Takodje smo analizirali evoluciju vegetativnih simptoma (epigastrična aura, AE) u neki od PIVZ i njen prediktivni značaj za dijagnozu mezijalne temporalne epilepsije (MTLE). Rezultati: Uočili smo deset različitih tipova PIVZ kod 69 od ukupno 170 bolesnika (40%). Najčešći PIVZ su bili postiktalno brisanje nosa (28,8%) i periiktalni kašalj (12,9%). Pokazali smo da su PIVZ pouzdan lokalizacioni znak za TLE vs. ETLE (50,0% vs. 23,2%; p=0,001). Najvažniji lokalizacioni znaci su bili postiktalno brisanje nosa (p=0,008), periiktalno pijenje vode (p=0,035) i hipersalivacija (p=0,048). Takodje smo našli da je pojava PIVZ češća kod bolesnika sa epilepsijom nedominantne hemisfere, posebno kod bolesnika sa MTLE, ali ova razlika nije dostigla punu statističku značajnost (64,3% vs. 47,1%; p=0,175). Kod bolesnika sa evolucijom EA u neki od PIVZ, verovatnoća za MTLE je bila veoma visoka (96,77%)...