Испитивање повезаности здравствене писмености и квалитета живота код пацијената са срчаном инсуфицијенцијом

Abstract

Као и код свих других хроничних незаразних болести, адекватна здравствена писменост игра кључну улогу у доношењу исправних одлука приликом лечења срчане инсуфицијенције. Пацијенти са срчаном инсуфицијенцијом и нижом здравственом писменошћу имају лошији квалитет живота. Циљеви: Циљеви ове докторске дисертације су: 1) процена здравствене писмености и квалитета живота испитаника лечених од срчане инсуфицијенције у Клиничко-болничком центару „Бежанијска коса―; 2) утврђивање фактора који су повезани са здравственом писменошћу; и 3) испитивање повезаности између здравствене писмености и различитих домена квалитета живота испитаника. Метод: Студија пресека спроведена је код 200 пацијената са срчаном инсуфицијенцијом у државној универзитетској болници у Београду. За испитивање здравствене писмености користили смо Европски упитник за процену здравствене писмености, HLS-EU-47. Квалитет живота је мерен са генеричким SF- 36 и специфичним Минесота упитником. За процену социодемографских карактеристика примењен је општи упитник. Подаци су анализирани методама дескриптивне и аналитичке статистике. Резултати: Више од половине испитаника (64%) имало је ограничену здравствену писменост. Најнижа вредност просечног индекса здравствене писмености (28,01±9,34) била је у оквиру димензије превенције болести, где је највећи број испитаника показао ограничену здравствену писменост (70%). Испитаници су имали лошији квалитет живота у физичкој димензији, док су најбоље вредности квалитета живота идентификоване у емотивној улози и друштвеном функционисању. Здравствена писменост је била високо статистички значајан и независтан предиктор квалитета живота (физичког, менталног и укупног квалитета живота).Побољшање здравствене писмености може довести до бољих одлука у лечењу болести и квалитета живота код пацијената са срчаном инсуфицијенцијом

As with all other chronic noncommunicable diseases, adequate health literacy plays a key role in making the right decisions in the treatment of heart failure. Patients with heart failure and a lower health literacy have a reduced quality of life. Оbjectives: The aims of this study were to: 1) assess the health literacy and quality of life of patients treated for heart failure at the Clinical Center ―Bežanijska Kosa‖; 2) identify the factors associated with health literacy; and 3) investigate the connection between health literacy and various domains of patients’ quality of life. Methods: A cross-sectional study among 200 patients with heart failure was conducted at a state university hospital in Belgrade, Serbia. The European Health Literacy Questionnaire, HLS-EU-Q47, was used to assess health literacy. Quality of life was measured with the generic SF-36 and the Minnesota Living with Heart Failure Questionnaire; and Sociodemographic Questionnaire. Descriptive and analytical statistical analysis was applied. Results: More than half of the respondents (64%) had limited health literacy. The lowest mean health literacy index (28.01±9.34) was within the disease prevention dimension, where the largest number of respondents showed limited health literacy (70%). Our patients had a poorer quality of life in the physical dimension, and the best scores were identified in the emotional role and social functioning. Health literacy was highly statistically significant and an independent predictor of quality of life (physical, mental, and total quality of life). Conclusion: Improving health literacy can lead to better decisions in the treatment of disease and quality of life in heart failure patients.