Browsing by Author "Zdravković, Marija, član komisije"

Nastanak ateroskleroze kod dece sa idiopatskim nefrotskim sindromom nije dovoljno ispitan. Pacijenti sa kortikosteroid zavisnim i kortikosteroid rezistentnim nefrotskim sindromom su u riziku za razvoj kardiovaskularne bolesti shodno broju relapsa i dužini primene kortikosteroidne terapije. Nastanak kardiovaskularne bolesti može se objasniti metaboličkim poremećajima koji se javljalju u aktivnoj fazi bolesti (dislipoproteinemija, hipoalbuminemija, hiperkoagulabilnost, povećan oksidativni stres), kao i komplikacijama usled dugotrajne steroidne terapije (gojaznost, hipertenzija, poremećaj metabolizma lipida, poremećaj metabolizma glukoze). Merenje debljine intime i medije karotidnih arterija je pouzdan i često primenjivan metod za određivanje vaskularne bolesti, koja se odlikuje fibrozom intime i kalcifikacijom medije. Masa leve komore je značajno veća kod dece sa nefrotskim sindromom, a naročito ako imaju arterijsku hipertenziju, povećanu krutost karotidnih arterija, ili su u ranoj fazi hronične bolesti bubrega. Cilj: Ispitivanje faktora za nastanak kardiovaskularne bolesti kod pacijenata sa kortikosteroid zavisnim i kortikosteroid rezistentnim nefrotskim sindromom i uporediti sa kontrolnom grupom zdrave dece. Ciljevi istraživanja su: opisati i uporediti kliničke i biohemijske karakteristike ispitivanih grupa; ispitati značajnost razlike debljine intime i medije karotidnih arterija; ispitati povezanost kliničkih i biohemijskih parametara sa debljinom intime i medije karotidnih arterije kod dece sa idiopatskim nefrotskim sindromom; ispitati povezanost kliničkih i biohemijskih parametara sa indeksom mase leve komore i globalnom longitudinalnom napetošću (eng. Global longitudinal strain-GLS) kod dece sa idiopatskim nefrotskim sindromom; ispitati potencijalne prediktore (antropometrijski i biohemijski parametri, vrednost krvnog pitiska) u odnosu na debljinu intime i medije karotidnih arterija, indeksa mase leve komore i GLS. Metodologija: Studija preseka izvedena je u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“, uključila je 40 pacijenata sa kortikosteroid zavisnim i kortikosterid rezistentnim nefrotskim sindromom i 20 zdrave dece...

Uvod: Intenzivna i kontinuirana fizička aktivnost, karakteristična za vrhunske sportiste, dovodi do adaptivnih promena kardiovaskularnog sistema (KVS), čija magnituda može zavisiti i od genetičke predispozicije. Cilj istraživanja je bio da se utvrdi klinički i sudskomedicinski značaj povezanosti polimorfizama ACE i ACTN3 gena sa parametrima srčane morfologije i funkcije nakon dugotrajnog i intenzivnog fizičkog opterećenja kod vrhunskih sportista koji se bave različitim vrstama fizičke aktivnosti. Materijal i metode: Vrhunski sportisti podeljeni su u tri grupe: sportovi tipa snage, izdržljivosti i mešoviti sportovi. Nakon antropometrijskih merenja, fizikalnog i ultrazvučnog pregleda srca, sportisti su bili izloženi testu fizičkog opterećenja. Kontrolnu grupu činile su osobe sličnog uzrasta, sedentarnog načina života, umrle nasilnom smrću. U obe grupe ispitanika sprovedena je analiza funkcionalnih genskih polimorfizama u genima ACE i ACTN3. Rezultati: Tip sporta značajno utiče ne samo na antropometrijske karakteristike sportiste, već i na obim i specifičnost ispitivanih adaptivnih promena kardiovaskularnog sistema. Sportisti iz mešovite grupe sportova su pokazali najbolju radnu efikasnost srca. Multivarijantna analiza (PCA) je pokazala da kod muških sportista tip sporta, ali ne i genska predispozicija, utiče na koadaptiranost kompleksnih osobina, dok je kod sportistkinja uočen i značajan efekat interakcije genotipa i tipa predominantne fizičke aktivnosti na ispitivane parametre kardiovaskularne adaptacije. Zaključak: Efekat genotipa, tipa sporta i njihove interakcije na uočenu varijabilnost u morfo-funkcionalnim adaptivnim promenama KVS kod vrhunskih sportista može poslužiti za bolje razumevanje kliničkog fenomena sportskog srca i sindroma iznenadne srčane smrti sportista.

Uvod: Opstruktivna apneja u spavanju (OSA) pogadja 5-15% odraslog stanovništva u razvijenim zemljama. Glavne karakteristike su ponavljajuće apneje ili hipopneje izazvane opstrukcijom gornjih disajnih puteva tokom spavanja. Prema dosadašnjim saznanjima OSA na jedinstven način pokreće niz patofizioloških promena koje dovode do akutnih i hroničnih kardiovaskularnih poremećaja. Hipoksija i hiperkapnija, kompenzatorna aktivacija simpatićkog nervnog sistema i oksidativni stres dovode do ishemije miokarda. Ciljevi rada: Ciljevi studije su bili da se ispita prevalenca i povezanost stepena težine sindroma OSA sa pojavom inicijalne dijastolne i sistolne disfunkcije srčanih komora i da se ispita odnos dijastolne funkcije i stepena endotelne disfunkcije u bolesnika sa sindromom prestanka disanja u toku spavanja. Materijal i metode: 161 ispitanika sa normalnom ejekcionom frakcijom kojima je isključena koronarna bolest i sa novo dijagnostikovanim sindromom prestanka disanja u toku spavanja (OSAS) su bili prospektivno uključivani u studiju. Kontrolna grupa se sastojala od 81 asimptomatičnih zdravih ispitanika. Svim ispitanicima je urađena polisomnografija i standardni ehokardiografski i Doppler pregled, i pregled pulsnim tkivnim Dopplerom (TDI). Ispitivanje stepena endotelne disfunkcije metodom vazodilatacije brahijalne arterije izazvane protokom urađeno je kod svih ispitanika OSAS grupe, sa i bez dijabetesa, i kontrolne grupe. Rezultati: Prevalenca poremećaja regionalne sistolne funkcije leve komore je nađena u 65.22%. ispitanika, globalne sistolne funkcije desne komore u 19.87% ispitanika. Prevalenca inicijalnih poremećaja regionalne sistolne funkcije desne komore je nadjena u 39.13% ispitanika. Prevalenca inicijalnih poremećaja globalne dijastolne funkcije leve komore je nađena u 44.10% ispitanika, prevalenca poremećaja regionalne dijastolne funkcije leve komore je nadjena u 66,45% ispitanika. Prevalenca globalne dijastolne funkcije desne komore je nađena u 17.40% ispitanika. Prevalenca inicijalnih poremećaja regionalne dijastolne funkcije desne komore 47.82% ispitanika. Dimenzije leve komore (LVEDD, LVESD, IVS i PW), leve pretkomore i LAVI, dimenzije desne pretkomore i komore (RA, RV) su bile veće u ispitanika OSAS grupe...

Као и код свих других хроничних незаразних болести, адекватна здравствена писменост игра кључну улогу у доношењу исправних одлука приликом лечења срчане инсуфицијенције. Пацијенти са срчаном инсуфицијенцијом и нижом здравственом писменошћу имају лошији квалитет живота. Циљеви: Циљеви ове докторске дисертације су: 1) процена здравствене писмености и квалитета живота испитаника лечених од срчане инсуфицијенције у Клиничко-болничком центару „Бежанијска коса―; 2) утврђивање фактора који су повезани са здравственом писменошћу; и 3) испитивање повезаности између здравствене писмености и различитих домена квалитета живота испитаника. Метод: Студија пресека спроведена је код 200 пацијената са срчаном инсуфицијенцијом у државној универзитетској болници у Београду. За испитивање здравствене писмености користили смо Европски упитник за процену здравствене писмености, HLS-EU-47. Квалитет живота је мерен са генеричким SF- 36 и специфичним Минесота упитником. За процену социодемографских карактеристика примењен је општи упитник. Подаци су анализирани методама дескриптивне и аналитичке статистике. Резултати: Више од половине испитаника (64%) имало је ограничену здравствену писменост. Најнижа вредност просечног индекса здравствене писмености (28,01±9,34) била је у оквиру димензије превенције болести, где је највећи број испитаника показао ограничену здравствену писменост (70%). Испитаници су имали лошији квалитет живота у физичкој димензији, док су најбоље вредности квалитета живота идентификоване у емотивној улози и друштвеном функционисању. Здравствена писменост је била високо статистички значајан и независтан предиктор квалитета живота (физичког, менталног и укупног квалитета живота).Побољшање здравствене писмености може довести до бољих одлука у лечењу болести и квалитета живота код пацијената са срчаном инсуфицијенцијом