Browsing by Author "Vraneš, Mile, član komisije"

Kardiohirurške operacije izvedene uz kardiopulmonalni by-pass (CPB) su drugi najčešći uzrok AOB, što je povezano sa porastom mortaliteta, morbiditeta i dužinom hospitalizacije. AOB udruženo sa kardiohirurškim procedurama (CSA-AKI) karakteriše naglo pogoršanje funkcije bubrega, koje nastaje pod uticajem raznih faktora kao što su: ishemijsko-reperfuziona oštećenja, metaboličke abnormalnosti, aktivacija neurohumoralnog odgovora, zapaljenski i oksidativni stres kao i egzogeni i endogeni toksini. Incidenca pojave CSA-AKI je između 8,9% i 39%. Cilj: Utvrđivanje incidence, značaja opštih karakteristika, specifičnih parametara vezanih za CPB, standardnih laboratorijskih, gasnih i analiza acidobaznog statusa, standardnih pokazatelja bubrežne funkcije i novih biomarkera bubrežnog oštećenja (KIM-1 i u-NGAL) u nastanku, ranom otkrivanju i predikciji akutnog oštećenja bubrega kod elektivnih kardiohirurških operacija. Bolesnici i metode: Ova prospektivna, opservaciona studija uključuje 100 odraslih niskorizičnih bolesnika za razvoj AOB, planiraih za izvođenje elektivnih kardiohirurških intervencija uz primenu CPB-a: aortokoronarnog by-passa, valvularne hirurgije i kombinovanih procedura (koronarna i valvularna hirurgija). Svim bolesnicima su preoperativno prikupljeni anamnestički podaci, obavljen je fizikalni pregled, izmereni hemodinamski parametri i zabeležena ejekciona frakcija (EF). Izvršena je klasifikacija bolesnika po NYHA protokolu i procenjen je operativni rizik za razvoj AOB primenom dva skora: Cleveland Clinic score (CCS) i Leicester Cardiac Surgery Research AKI Risk Score kalkulatora (LCSRARS)...

Ishemijska bolest srca je od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO) definisana kao "oštećenje srca, akutno ili hronično, koje nastaje zbog smanjenja ili prestanka dotoka krvi u srčani mišić, kao posledica patoloških promena u koronarnim arterijama". Nastaje usled neadekvatnog odnosa između potrebe i snabdevenosti srčanog mišića krvlju. Prema podacima SZO, svake godine u svetu umire od kardiovaskularnih bolesti 17 miliona ljudi, što čini oko 30% ukupnog mortaliteta. Od toga, kod 43% bolesnika uzrok smrti je koronarna bolest. Razumljiv je pojačan interes za njeno izučavanje, blagovremenu prevenciju, ranu dijagnozu i adekvatno lečenje. Bolest je višestruki problem za privredu svake zemlje. Prvo, pogađa najproduktivniji deo stanovništva petu i šestu deceniju, sa tendencijom obolevanja u četvrtoj deceniji, dovodeći do njihovog odsustva sa posla. Drugo, dovodi do invalidnosti, delimične ili potpune nesposobnosti za rad. Treće, savremeno lečenje je veliki trošak za budţet svake zemlje. Akutni infarkt miokarda (AIM) je jedan od vodećih kliničkih problema, kako u smislu tretmana, tako i u organizaciji zdravstvene sluţbe, širom sveta. Stalni porast akutnih formi ishemijske bolesti srca, njegov maligni potencijal, visoka stopa smrtnosti i invaliditeta preţivelih, svrstava ovo oboljenje u najvaţnije probleme društva. Osim direktnog učinka savremenih terapijskih postupaka, na tok i prognozu AIM utiču i mere organizacije zdravstvene sluţbe. Rano pronalaţenje obolelih od AIM i dobra komunikacija primarne, sekundarne i tercijarne zdravstvena sluţbe. U poslednje tri decenije intrahospitalni mortalitet zbog AIM je značajno smanjen. Primena reperfuzione terapije, ponovno uspostavljanje protoka kroz koronarnu arteriju, pre nego što se razvila kompletna nekroza, je revolucionarno promenilo prognozu bolesnika sa AIM..