Browsing by Author "Turza, Karel, mentor"

Cilj ovog istraživanja bilo je ispitivanje znanja, stavova i ponašanja lekara koji su uključeni u zdravstvenu zaštitu adolescenata u vezi sa poštovanjem prava na poverljivost u oblasti reproduktivnog zdravlja i svojom ulogom u obezbeđivanju poverljivosti. Pored toga, ispitivani su faktori koji su u vezi sa odlukom lekara da obezbede pravo na poverljivost u zaštiti reproduktivnog zdravlja adolescenata. U svrhu ispitivanja znanja, stavova i ponašanja lekara konstruisan je i validiran novi instrument istraživanja – upitnik za anketiranje lekara o poštovanju prava na poverljivost u zaštiti reproduktivnog zdravlja adolescenata. Istraživanje je sprovedeno kao studija preseka. U istraživanju je korišćen kombinovani, kvalitativno-kvantitativni eksploratorni dizajnkoji sjedinjuje kvalitativnu i kvantitativnu metodologiju prikupljanja podataka. Prva faza je bila preliminarno kvalitativno istraživanje, kojim su se kroz intervjue sa manjim brojem ispitanika identifikovale ključne teme. Na osnovu rezultata kvalitativnog istraživanja, tj. identifikovanih tema razvijen je instrument za drugu fazu - kvantitativno istraživanje znanja, stavova i ponašanja na većem uzorku lekara. Kvalitativna studija je sprovedena u sedam domova zdravlja na teritoriji Beograda i Republičkom centru za planiranje porodice u okviru Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije “Dr Vukan Čupić”, u periodu od marta do maja 2016. godine. Kriterijum za uključivanje u kvalitativnu studiju je bio da su ispitanici lekari uključeni u primarnu zdravstvenu zaštitu adolescenata u oblasti reproduktivnog zdravlja, dakle lekari zaposleni u u službi za zdravstvenu zaštitu školske dece i službi za zdravstvenu zaštitu žena. Uzorkovanje ispitanika je bilo svrsishodno, kako bi se obuhvatila što različitija, bogatija i kompleksnija viđenja i shvatanja ispitanika. Podaci u kvalitativnom istraživanju su prikupljani putem polustrukturisanih intervjua, tokom kojih je korišćen namenski osmišljen tematski vodič za intervjuisanje. Intervjui su trajali aproksimativno 60 minuta, i snimani su diktafonom uz dozvolu ispitanika. Zvučni zapisi intervjua doslovno su transkribovani. Transkripti intervjua predstavljali su jedinice za induktivnu kvalitativnu analizu sadržaja. Transkripti su inicijalno kodirani, a slično kodirani podaci organizovani su u kategorije i sub-kategorije...