Browsing by Author "Tomašević, Ratko, član komisije"

Uvod: Nealkoholna masna jetra je hepatična manifestacija metaboličkog sindroma. Ispoljenija steatoza je povezana sa povećanih rizikom od steatohepatitisa i fibroze jetre. Dijabetes samostalno dodatno doprinosi ispoljenosti i akceleraciji ovih procesa. Cilj disertacije je utvrditi postojanje povezanosti između stepena ispoljenosti steatoze jetre, definisane ultrasonografski, sa neinvazivnim skorovima steatoze i fibroze jetre (FLI i Fib-4) i nivoima inflamatorno-endotelnih parametara (C-reaktivni protein i azot-oksid) u populaciji negojaznih osoba obolelih od tipa 2 dijabetesa, tretiranih različitim režimima oralnih antihiperglikemika. Materijal i metode: Studija preseka je obuhvatila 61 ispitanika sa nealkoholnom masnom jetrom, koji su pod tretmanom tipa 2 dijabetesa bigvanidom ili bigvanidom i derivatom sulfonilureje. Kod svih ispitanika je ocenjen stepen ispoljenosti steatoze jetre ultrasonografski, određeni nivoi C-reaktivnog proteina i azot-oksida i izračunati FLI i Fib-4 skorovi. Rezultati: Prosečni FLI i Fib-4 skorovi ukazuju na ispoljenost steatoze i F0-1 stadijum fibroze jetre. Ultrasonografski, najzastupljeniji je gradus 1 steatoze jetre. Nije detektovana povezanost stepena ispoljenosti steatoze jetre i nivoa C-reaktivnog proteina i azot-oksida. Registrovana je povezanost koncentracije azot-oksida i FLI skora, koji je ujedno i nezavisni prediktor koncentracije azot-oksida u ispitivanoj populaciji. Zaključak: FLI i Fib-4 skorovi su pouzdani neinvazivni pokazatelji stepena steatoze i fibroze jetre kod obolelih od tipa 2 dijabetesa. S´obzirom da FLI pozitivno koreliše sa koncentracijom azot-oksida, više vrednosti FLI ukazuju na izraženiji sistemski i za-jetru specifični inflamatorni milje i sledstveno povećan rizik od fibroze jetre.