Browsing by Author "Soldatović, Ivan, član komisije"

Ranije studije su prikazale kontroverzne rezultate protektivnog dejstva udaljenog ishemijskog prekondicioniranja (RICP) na ishemični miokard u različitim populacijama bolesnika tokom kardiohirurških operacija. Cilj ovog rada je da prikaže efekte udaljenog ishemijskog prekondicioniranja na rane rezultate hirurške revaskularizacije miokarda u bolesnika sa akutnim koronarnim sindromom bez ST segment elevacije (NSTEMI AKS). Metode: Ova studija obuhvatila je 60 bolesnika koji su randomizovani u dve grupe: Grupa 1 koja je tertirana sa RICP i Grupa 2 bez RICP (kontrolna grupa). Poređeni su pre, intra i postoperativni klinički parametri ali je glavni cilj miokardna lezija koja se odražava kroz vrednosti koncentracije Troponina I merenih preoperativno i 1, 6, 12, 24, 48 i 72h postoperativno. Sekundarni ciljevi su bili hemodinamski parametri, krvarenje, vreme lečenja u jedinici intenzivne nege i mortalitet. Rezultati: Grupe 1 i 2 su bile slične po preoperativnim karakteristikama kao što su životna dob, NYHA klasa, EuroSCORE II, ejekciona frakcija leve komore i u zastupljenosti trosudovne koronarne bolesti. Vreme kardiopulmonalnog bajpasa (86.90±29.60 vs 66.47 ±20.90, p=0.003), vreme klemovanja aorte (57.50±18.32 vs 46.37±14.78, p=0.012) i broj graftova (3.5(3-4) vs 2,83(2-3), p<0.001) bili su različiti. Ostale intra i postoperativne varijable se nisu razlikovale među grupama. Nije bilo razlike u vrednostima C reaktivnog proteina (CRP) i postoperativnih hemodinamskih parametara. Vrednosti Troponina I su ispitivane u sedam vremenskih intervala i nisu pokazale značajnu razliku među grupama (preoperativno 0,61±1,45 vs 0,79±1,95; 1h 2,15±4,67 vs 1,14±1,33; 6h 4,59±6,36 vs 3,39±2,79; 12h 3,59±2,68 vs 3,87±3,65; 24h 2,94±3,02 vs 4,00±4,60; 48h 1,71±1,67 vs 2,13±2,32 i 72h postoperativno 1,18±1,40 vs 1,24±1,45). Takođe nije bilo značajne razlike u pojavi neželjenih događaja, dužini trajanja bolničkog lečenja i mortalitetu među grupama. Zaključak: Udaljeno ishemijsko prekondicioniranje tokom hirurške revaskularizacije miokarda u akutnom korornarnom sindromu bez ST segment elevacije ne obezbeđuje bolju protekciju miokarda i hemodinamske kararkteristike ali su neophodne veće randomizovane studije da bi se dokazao pravi efekat RICP.

Kardiopulmonalni bajpas (KPB), pogotovo u pedijatrijskoj kardiohirurgiji, je značajan uzrok postoperativnog morbiditeta. Pedijatrijski pacijenti, zbog primene KPB-a, razvijaju snažnu sistemsku inflamatornu reakciju koja rezultira povećanom propustljivošću kapilara i multiorganskom disfunkcijom. Ultrafiltracija, tokom i posle KPB-a, je značajna tehnika u borbi protiv neželjenih efekata KPB-a. Modifikovana ultrafiltracija (MUF) je u prethodnim godinama postala široko prihvaćena tehnika ultrafiltracije u pedijatrijskoj kardiohirurgiji. Ova studija ima za cilj da ispita da li primena MUF, kao dela kombinovane strategije ultrafiltracije (sa konvencionalnom ultrafiltracijom), ima uticaj na parametre kliničkog stanja ranog postoperativnog toka dece operisane zbog urođenih srčanih mana, a u uslovima smanjene upotrebe hipotermije i smanjenja stepena hemodilucije. Materijal i metode: Studija je obuhvatila 98 uzastopnih pedijatrijskih pacijenata (velika kohorta) telesne mase do 12 kg, sa urođenim srčanim manama koji su podvrgnuti kardiohirurškoj korekciji upotrebom KPB-a. Pacijenti su podeljeni u u dve grupe na osnovu sprovedene procedure (MUF i Non MUF), a posebna pažnja je posvećena pacijentima telesne mase do 5 kg ( mala kohorta, 49 pacijenata). Standardizovani institucionalni anesteziološki i perfuzioni protokoli su primenjeni kod sve operisane dece. Izostanak MUF u non MUF grupi je bila jedina razlika u perfuzionoj praksi operisanih pacijenata. Rezultati: Post filtracioni hematokrit je bio statistički značajno veći u MUF grupi obe kohorte (velika kohorta p= 0.001; mala kohorta p=0.04). U postoperativnom toka pacijenti MUF grupe ređe su zahtevali transfuziju deplazmatisanih eritrocita (velika kohorta p=0.01; mala kohorta cohort p=0.07), ali su češće primali sveže smrznutu plazmu (velika kohorta p=0.04; mala kohorta p=0.05). Među grupama obe kohorte nije bilo razlike u hemodinamskom statusu, postoperativnoj drenaži, brojnim respiratornim parametrima i dužini mehaničke ventilacije, dužini boravka u odeljenju intenzivne nege i dužini hospitalizacije. Zaključak: Ukoliko konvencionalana ultrafiltracija obezbedi adekvatnu hemokoncentraciju, MUF ne rezultira pozitivnim efektima, osim smanjene potrebe za postoperativnom transfuzijom krvi. Sa druge strane, MUF uzrokuje veću primenu sveže smrznute plazme u postoperativnom periodu. Od naročitog interesa je da ovo važi i za pacijente telesne mase do 5 kg, kod kojih bi MUF trebalo da ima najizraženije pozitivne efekte.

Uvod: Sindrom sagorevanja je konceptualizovan kao rezultat hroničnog stresa na radnom mestu koji nije uspešno kontrolisan. Sve više se prepoznaje kao faktor koji utiče na zdravstveno stanje i ispituje se među različitim profesionalnim grupama. Postoji potreba za pouzdanim i validnim instrumentom za njegovo ispitivanje. Pedagoški rad smatra se jednim od stresnijih zanimanja, posebno rad sa decom predškolskog uzrasta. Vaspitači se pojavljuju kao profesionalna grupa od značaja u oblasti istraživanja sindroma sagorevanja, pa je cilj ove studije bio da se proceni validnost i pouzdanost srpske verzije Kopenhagen upitnika o sagorevanju na poslu; ispita prevalencija sindroma sagorevanja i faktori koji su sa njim povezani; i ispita učestalost depresije i anksioznosti među vaspitačima u predškolskim ustanovama i faktore povezane sa depresijom i anksioznošću. Materijali i metode: Istraživanje je dizajnirano po tipu studije preseka, sprovedeno između oktobra 2018. i aprila 2019. godine na nacionalnom reprezentativnom uzorku vaspitača u Srbiji. Instrument istraživanja je sadržao šest celina: socijalno–demografske i socijalno–ekonomske karakteristike; zdravlje i karakteristike stila života; karakteristike radne sredine; Kopenhagen upitnik o sagorevanju na poslu; Bekovu skalu depresije i Cungovu skalu anksioznosti. Kronbahov alfa koeficijent i intraklasni koeficijent korelacije su korišćeni za procenu unutrašnje konzistentnosti i test-retest pouzdanosti upitnika (Kopenhagen upitnik o sagorevanju na poslu) a validnost je ispitana korišćenjem eksplorativne i konfirmatorne faktorske analize. Razlike između ispitanika u grupi sa i bez sindroma sagorevanja ispitivane su uz pomoć Hi kvadrat testa za kvalitativne varijable, odnosno T-testa za numeričke varijable. Sve varijable koje su se pokazale značajnim su uvrštene u multivarijantni logistički regresioni model sa sindromom sagorevanja kao ishodnom varijablom. Rezultati: Učestalost sindroma sagorevanja na poslu iznosila je 27,1%. Učestalost sagorevanja po skalama Kopenhagen upitnika o sagorevanju na poslu bila je 25,4% za lično sagorevanje, 27,0% za sagorevanje povezano sa poslom i 23,4% za sagorevanje povezano sa decom. Prosečan skor za ukupno sagorevanje bio je 39,1 ± 17,0, dok je prosečan skor po skalama Kopenhagen upitnika o sagorevanju na poslu bio: 41,3 ± 18,7 za lično sagorevanje, 41,2 ± 15,9 za sagorevanje povezano sa poslom i 34,7 ± 22,0 za sagorevanje povezano sa decom. Kronbahov alfa koeficijent za celu skalu Kopenhagen upitnika o sagorevanju na poslu bio je 0,936. Kronbahov alfa koeficijent za skalu koja je ispitivala lično sagorevanje bio je 0,906, Kronbahov alfa koeficijent za skalu koja je ispitivala sagorevanje povezano sa poslom bio je 0,765, dok za skalu koja je ispitivala sagorevanje povezano sa decom bio je 0,901. Intraklasni koeficijent korelacije iznosio je 0,754. Multivarijantna logistička regresiona analiza sa sindromom sagorevanja kao ishodnom varijablom pokazala je da biti samac (OR: 0,18, 95% CI: 0,05 - 0,58), imati loše (OR: 6,05, 95% CI: 1,05 - 34,91) ili prosečno (OR: 3,60, 95% CI: 1,57 - 8,25) samoprocenjeno zdravlje, nedostupnost didaktičko - igrovnih sredstava (OR: 2,71, 95% CI: 1,21 - 6,04), viši skor na Bekovoj skali depresije (OR: 1,19, 95% CI: 1,09 - 1,29) ili Cungovoj skali anksioznosti (OR: 1,10, 95% CI: 1,03 - 1,18) je značajno povezano sa sindromom sagorevanja među ispitanicima. Zaključak: Kopenhagen upitnik o sagorevanju na poslu je pouzdan i validan instrument i može se koristiti u populaciji vaspitača. Učestalost sindroma sagorevanja na poslu među vaspitačima u Srbiji bila je 27,1%. Faktori povezani sa sindromom sagorevanja na poslu bili su bračni status, samoprocenjeno zdravlje, dostupnost didaktičko-igrovnih sredstava, skor na Cungovoj skali anksioznosti i skor na Bekovoj skali depresije. Svaki dvadeseti ispitanik imao je skor na Bekovoj skali depresije koji odgovara blagoj, umerenoj ili teškoj depresiji. Svaki dvadeseti ispitanik je imao simptome anksioznosti. Za svaki poen skora na Bekovoj skali depresije postojala je 19% veća verovatnoća za prisustvo simptoma anksioznosti.