Browsing by Author "Rovčanin, Marija"

Физичка активност (ФА) дефинисана је као било која телесна активност, односно покрет, одређеног дела тела или целог тела, а који производи скелетни мишић и који захтева утрошак енергије. ФА је општепознати фактор превенције појаве различитих стања, најпре незаразних хроничних болести. Осим што је превентивни фактор, вежбање пружа бројне бенефите у свакодневном животу здравог појединца, а доказано је безбедно и за немоћне старије особе. ФА је неопходна за нормалан раст и развој девојчица у адолесцентном добу. Умерена, редовна ФА позитивно утиче на фертилитет жене у репродуктивном периоду. Труднице могу имати бенефите од ФА у сличној мери као и општа популација жена, уз одређене лимите везане за препоруке и водиче о врсти и дужини одређених вежби спровођених на недељном нивоу. Бенефити ФА током трудноће су бројни и односе се на здравље труднице, како физичко, тако и ментално, на сам исход порођаја, постпартални период, али и на здравље фетуса. Циљеви: Анализа психометријских карактеристика инструмента мерења – Упитника о физичкој активности током трудноће, након двосмерног превођења и културолошке адаптације на српски језик; испитивање утицаја бављења физичком активношћу здравих трудница на дужину трајања порођаја вагиналним путем и учесталост комликација; испитавање повезаности бављења физичком активношћу трудница с њиховим социодемографским карактеристикама и животним навикама и испитивање утицаја бављења физичком активношћу здравих трудница на појаву постапарталне депресије. Материјал и методе: Истраживање је спровођено као студија пресека на Гинеколошко- акушерској клиници „Народни фронт“ у Београду од октобра 2020. до октобра 2021. године. Циљну популацију у овом истраживању чиниле су здраве жене које су се породиле вагиналним путем у наведеном периоду, старости између 18 и 40 година, с једноплодним трудноћама у трајању између 37+0 и 42+0 недеље гестације, без компликација током трудноће, без ранијих коморбидитета, у трећем триместру трудноће, и које су течно говориле српски језик. За потребе овог истраживања креиран је посебно дизајниран упитник, а ради прикупљања општих социодемографских и анамнестичких података. ФА у току трудноће испитивана je помоћу српске верзије Упитника о физичкој активности током трудноће (УФАТ − СРБ), а након валидације и културолошке адаптације оригиналне верзије Упитника. Процена постојања симптома постпарталне депресије извршена је употребом Единбуршке постнатална скале депресије (ЕПСД). Резултати: Валидиран и културолошки адаптиран УФАТ − СРБ представља одговарајући мерни инструмент за процену ФА трудница у нашој популацији. ФА била је више заступљена код старијих испитаница, оних које су живеле у брачној заједници и оних запослених. Испитанице старије од 30 година значајно чешће су упражњавале ФА у домену „Домаћинство/Нега“ него млађе испитанице. Испитанице које су биле у брачној заједници имале су значајно више скорове ФА слабог интензитета од испитаница које су живеле саме. Запослене испитанице имале су статистички заначајно више скорове ФА слабог интензитета у односу на незапослене. Од испитиваних навика једино је конзумирање алкохола утицало на бављење ФА испитаница. Уочена је значајна повезаност између укупног скора, ФА умереног интензитета и поткатегорије „Посао“ УФАТ − СРБ и конзумирања алкохола. Вишеротке су у поређењу с првороткама значајно чешће биле старије, гојазније и значајно ређе хоспитализоване током трудноће. Такође, вишеротке су значајно чешће биле физички активне у трудноћи, на шта указују значајно виши скорови УФАТ − СРБ Упитника...