Browsing by Author "Piperac, Pavle"

Uvod: Sindrom sagorevanja je konceptualizovan kao rezultat hroničnog stresa na radnom mestu koji nije uspešno kontrolisan. Sve više se prepoznaje kao faktor koji utiče na zdravstveno stanje i ispituje se među različitim profesionalnim grupama. Postoji potreba za pouzdanim i validnim instrumentom za njegovo ispitivanje. Pedagoški rad smatra se jednim od stresnijih zanimanja, posebno rad sa decom predškolskog uzrasta. Vaspitači se pojavljuju kao profesionalna grupa od značaja u oblasti istraživanja sindroma sagorevanja, pa je cilj ove studije bio da se proceni validnost i pouzdanost srpske verzije Kopenhagen upitnika o sagorevanju na poslu; ispita prevalencija sindroma sagorevanja i faktori koji su sa njim povezani; i ispita učestalost depresije i anksioznosti među vaspitačima u predškolskim ustanovama i faktore povezane sa depresijom i anksioznošću. Materijali i metode: Istraživanje je dizajnirano po tipu studije preseka, sprovedeno između oktobra 2018. i aprila 2019. godine na nacionalnom reprezentativnom uzorku vaspitača u Srbiji. Instrument istraživanja je sadržao šest celina: socijalno–demografske i socijalno–ekonomske karakteristike; zdravlje i karakteristike stila života; karakteristike radne sredine; Kopenhagen upitnik o sagorevanju na poslu; Bekovu skalu depresije i Cungovu skalu anksioznosti. Kronbahov alfa koeficijent i intraklasni koeficijent korelacije su korišćeni za procenu unutrašnje konzistentnosti i test-retest pouzdanosti upitnika (Kopenhagen upitnik o sagorevanju na poslu) a validnost je ispitana korišćenjem eksplorativne i konfirmatorne faktorske analize. Razlike između ispitanika u grupi sa i bez sindroma sagorevanja ispitivane su uz pomoć Hi kvadrat testa za kvalitativne varijable, odnosno T-testa za numeričke varijable. Sve varijable koje su se pokazale značajnim su uvrštene u multivarijantni logistički regresioni model sa sindromom sagorevanja kao ishodnom varijablom. Rezultati: Učestalost sindroma sagorevanja na poslu iznosila je 27,1%. Učestalost sagorevanja po skalama Kopenhagen upitnika o sagorevanju na poslu bila je 25,4% za lično sagorevanje, 27,0% za sagorevanje povezano sa poslom i 23,4% za sagorevanje povezano sa decom. Prosečan skor za ukupno sagorevanje bio je 39,1 ± 17,0, dok je prosečan skor po skalama Kopenhagen upitnika o sagorevanju na poslu bio: 41,3 ± 18,7 za lično sagorevanje, 41,2 ± 15,9 za sagorevanje povezano sa poslom i 34,7 ± 22,0 za sagorevanje povezano sa decom. Kronbahov alfa koeficijent za celu skalu Kopenhagen upitnika o sagorevanju na poslu bio je 0,936. Kronbahov alfa koeficijent za skalu koja je ispitivala lično sagorevanje bio je 0,906, Kronbahov alfa koeficijent za skalu koja je ispitivala sagorevanje povezano sa poslom bio je 0,765, dok za skalu koja je ispitivala sagorevanje povezano sa decom bio je 0,901. Intraklasni koeficijent korelacije iznosio je 0,754. Multivarijantna logistička regresiona analiza sa sindromom sagorevanja kao ishodnom varijablom pokazala je da biti samac (OR: 0,18, 95% CI: 0,05 - 0,58), imati loše (OR: 6,05, 95% CI: 1,05 - 34,91) ili prosečno (OR: 3,60, 95% CI: 1,57 - 8,25) samoprocenjeno zdravlje, nedostupnost didaktičko - igrovnih sredstava (OR: 2,71, 95% CI: 1,21 - 6,04), viši skor na Bekovoj skali depresije (OR: 1,19, 95% CI: 1,09 - 1,29) ili Cungovoj skali anksioznosti (OR: 1,10, 95% CI: 1,03 - 1,18) je značajno povezano sa sindromom sagorevanja među ispitanicima. Zaključak: Kopenhagen upitnik o sagorevanju na poslu je pouzdan i validan instrument i može se koristiti u populaciji vaspitača. Učestalost sindroma sagorevanja na poslu među vaspitačima u Srbiji bila je 27,1%. Faktori povezani sa sindromom sagorevanja na poslu bili su bračni status, samoprocenjeno zdravlje, dostupnost didaktičko-igrovnih sredstava, skor na Cungovoj skali anksioznosti i skor na Bekovoj skali depresije. Svaki dvadeseti ispitanik imao je skor na Bekovoj skali depresije koji odgovara blagoj, umerenoj ili teškoj depresiji. Svaki dvadeseti ispitanik je imao simptome anksioznosti. Za svaki poen skora na Bekovoj skali depresije postojala je 19% veća verovatnoća za prisustvo simptoma anksioznosti.