Browsing by Author "Mikić, Aleksandar Đ."

Ishemijska bolest srca je od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO) definisana kao "oštećenje srca, akutno ili hronično, koje nastaje zbog smanjenja ili prestanka dotoka krvi u srčani mišić, kao posledica patoloških promena u koronarnim arterijama". Nastaje usled neadekvatnog odnosa između potrebe i snabdevenosti srčanog mišića krvlju. Prema podacima SZO, svake godine u svetu umire od kardiovaskularnih bolesti 17 miliona ljudi, što čini oko 30% ukupnog mortaliteta. Od toga, kod 43% bolesnika uzrok smrti je koronarna bolest. Razumljiv je pojačan interes za njeno izučavanje, blagovremenu prevenciju, ranu dijagnozu i adekvatno lečenje. Bolest je višestruki problem za privredu svake zemlje. Prvo, pogađa najproduktivniji deo stanovništva petu i šestu deceniju, sa tendencijom obolevanja u četvrtoj deceniji, dovodeći do njihovog odsustva sa posla. Drugo, dovodi do invalidnosti, delimične ili potpune nesposobnosti za rad. Treće, savremeno lečenje je veliki trošak za budţet svake zemlje. Akutni infarkt miokarda (AIM) je jedan od vodećih kliničkih problema, kako u smislu tretmana, tako i u organizaciji zdravstvene sluţbe, širom sveta. Stalni porast akutnih formi ishemijske bolesti srca, njegov maligni potencijal, visoka stopa smrtnosti i invaliditeta preţivelih, svrstava ovo oboljenje u najvaţnije probleme društva. Osim direktnog učinka savremenih terapijskih postupaka, na tok i prognozu AIM utiču i mere organizacije zdravstvene sluţbe. Rano pronalaţenje obolelih od AIM i dobra komunikacija primarne, sekundarne i tercijarne zdravstvena sluţbe. U poslednje tri decenije intrahospitalni mortalitet zbog AIM je značajno smanjen. Primena reperfuzione terapije, ponovno uspostavljanje protoka kroz koronarnu arteriju, pre nego što se razvila kompletna nekroza, je revolucionarno promenilo prognozu bolesnika sa AIM..