Browsing by Author "Matejić, Bojana, član komisije"

Akreditacija se smatra najstarijim i najrasprostranjenijim nezavisnim mehanizamom spoljašnjeg ocenjivanja kvaliteta zdravstvene zaštite i sprovodi se u preko 70 zemalja širom sveta. Glavni nosioci posla tokom akreditacije zdravstvenih ustanova su zdravstveni radnici i od njihove motivacije i angažovanosti zavisi i uspešnost sprovedenog procesa. U skladu sa tim, veoma je važno, pre samog započinjanja ovog procesa, ispitati kakav je njihov stav u vezi sa akreditacijom. Pored toga, s obzirom na činjenicu da sam proces akreditacije zahteva i ulaganje značajnih finansijskih sredstava, neophodni su konkretni dokazi u vezi sa njenim efektom na poboljšanje kvaliteta rada zdravstvenih ustanova. Metod: Istraživanje je sprovedeno u dve bolnice tercijernog nivoa zdravstvene zaštite, od kojih je jedna akreditovana, a druga nije. Studija o ispitivanju stavova zdravstvenih radnika o akreditaciji je dizajnirana kao opservaciona studija i obuhvatila je anketiranje dve grupe ispitanika. Eksperimentalnu grupu su činili zaposleni zdravstveni radnici u bolničkoj zdravstvenoj ustanovi u kojoj je sprovedena akreditacija, dok su drugu, kontrolnu grupu činili zdravstveni radnici zaposleni u bolničkoj ustanovi u kojoj akreditacija nije sprovedena.U istraživanju je, kao instrument za prikupljanje podataka o stavovima zdravstvenih radnika o akreditaciji, korišćen originalan validiran upitnik, dizajniran za potrebe izrade doktorske disertacije. Analiza pokazatelja kvaliteta je dizajnirana kao kvazi-eksperimentalno istraživanje razlikeu- razlici između dve grupe hronološki poređanih podataka i obuhvatilo je sledeće aktivnosti: procenu razlika u indikatorima kvaliteta između ustanova za ceo period praćenja (faktor ustanova); procenu trenda variranja vrednosti izabranih pokazatelja kvaliteta, za period od 2007-2015. godine (faktor godina) i procenu direktnog uticaja aktivnosti povezanih sa akreditacijom na indikatore kvaliteta između bolnica (interakcija faktora godina × ustanova). Pracen je dvadeset jedan pokazatelj kvaliteta...

Skrining (engl. ―screening) u medicinskom smislu podrazumeva preventivne preglede naizgled zdravog stanovništva kako bi se uz pomoć jednostavno primenljivih medicinskih testova, još u asimtomatskoj fazi otkrile osobe sa predispozicijom za nastanak nekog oboljenja. Oportuni skrining (OPS) za rak grlića materice (RGM) predstavlja nesistematsku primenu Papanicolaou (PAP) testa na osnovu individualne odluke žene ili njenog lekara dok organizovani skrining (ORS) podrazumeva organizovano, masovno pozivanje ciljne populacije na testiranje koje je unapred planirano, sa jasno definisanom metodologijom, vrstom testa i kontrolom kvaliteta rada. Cilj istraživanja je bio analiziranje rezultata prvog trogodišnjeg ciklusa ORS za RGM (20.12.2012.-19.12.2015.) i njihovo upoređivanje sa rezultatima koje smo imali u poslednjem trogodišnjem ciklusu OPS (20.12.2009.-19.12.2012.) kako bi se doneli korisni zaključci za dalji rad na prevenciji RGM u opštini Čukarica. Ciljnu populaciju (CP) ovog istraživanja činile su žene u dobu od 25-64 godine ţivota koje su u navedenom vremenskom periodu PAP-test uradile u Domu zdravlja ―Dr Simo Milošević. Rezultati: Ukupni (ORS+OPS) trogodišnji obuhvat CP (25-64) PAP-testom bio je statistički značajno veći u periodu nakon implementacije ORS (20.12.2012.-19.12.2015.) u odnosu na trogodišnji period (20.12.2009.-19.12.2012.) kada smo sprovodili isključivo OPS (37,41% vs. 21,4%, χ2=3532.8 p<0.01). U toku ORS (20.12.2012.-19.12.2015.) urađeno je 17172 PAP-testova kod 16305 ţena od čega je PAP-test bio pozitivan kod 622 (3,82%) žene. U paralelnom OPS je urađeno 7865 PAP-testova kod 5284 žena CP (25-64) koje nisu prethodno učestvovale u ORS od čega je PAP-test bio pozitivan kod 144 (2,7%) ţene. Tokom prethodnog OPS (20.12.2009.-19.12.2012.), urađeno je 20235 PAP-testova kod 12117 ţena od čega je PAP-test bio pozitivan kod 311 (2.6%) žena. Statistički značajno veći broj pozitivnih PAP-testova je otkriven u okviru ORS u odnosu na OPS i to kako pre, tako i u trogodišnjem periodu nakon implementacije ORS (p<0,01). Potrošnja brisa je bila statistički značajno manja (p<0,01) unutar ORS (1,1 po ţeni) u odnosu na prethodni OPS (1,7 po ženi) kao i u odnsu na parlelni OPS (1,5 po ženi)...

Cilj ovog istraživanja bilo je ispitivanje znanja, stavova i ponašanja lekara koji su uključeni u zdravstvenu zaštitu adolescenata u vezi sa poštovanjem prava na poverljivost u oblasti reproduktivnog zdravlja i svojom ulogom u obezbeđivanju poverljivosti. Pored toga, ispitivani su faktori koji su u vezi sa odlukom lekara da obezbede pravo na poverljivost u zaštiti reproduktivnog zdravlja adolescenata. U svrhu ispitivanja znanja, stavova i ponašanja lekara konstruisan je i validiran novi instrument istraživanja – upitnik za anketiranje lekara o poštovanju prava na poverljivost u zaštiti reproduktivnog zdravlja adolescenata. Istraživanje je sprovedeno kao studija preseka. U istraživanju je korišćen kombinovani, kvalitativno-kvantitativni eksploratorni dizajnkoji sjedinjuje kvalitativnu i kvantitativnu metodologiju prikupljanja podataka. Prva faza je bila preliminarno kvalitativno istraživanje, kojim su se kroz intervjue sa manjim brojem ispitanika identifikovale ključne teme. Na osnovu rezultata kvalitativnog istraživanja, tj. identifikovanih tema razvijen je instrument za drugu fazu - kvantitativno istraživanje znanja, stavova i ponašanja na većem uzorku lekara. Kvalitativna studija je sprovedena u sedam domova zdravlja na teritoriji Beograda i Republičkom centru za planiranje porodice u okviru Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije “Dr Vukan Čupić”, u periodu od marta do maja 2016. godine. Kriterijum za uključivanje u kvalitativnu studiju je bio da su ispitanici lekari uključeni u primarnu zdravstvenu zaštitu adolescenata u oblasti reproduktivnog zdravlja, dakle lekari zaposleni u u službi za zdravstvenu zaštitu školske dece i službi za zdravstvenu zaštitu žena. Uzorkovanje ispitanika je bilo svrsishodno, kako bi se obuhvatila što različitija, bogatija i kompleksnija viđenja i shvatanja ispitanika. Podaci u kvalitativnom istraživanju su prikupljani putem polustrukturisanih intervjua, tokom kojih je korišćen namenski osmišljen tematski vodič za intervjuisanje. Intervjui su trajali aproksimativno 60 minuta, i snimani su diktafonom uz dozvolu ispitanika. Zvučni zapisi intervjua doslovno su transkribovani. Transkripti intervjua predstavljali su jedinice za induktivnu kvalitativnu analizu sadržaja. Transkripti su inicijalno kodirani, a slično kodirani podaci organizovani su u kategorije i sub-kategorije...

Sindrom sagorevanja predstavlja stanje fizičke, emocionalne i mentalne iscrpljenosti izazvane dugotrajnim izlaganjem emocionalno zahtevnim situacijama na poslu. Rad sa malom decom može biti veoma stresan, zbog čega medicinske sestre – vaspitači predstavljaju visoko rizičnu grupu za razvoj sindroma sagorevanja na poslu. U ovom istraživanju ispitana je prevalenca sindroma sagorevanja na poslu kod medicinskih sestara - vaspitača u beogradskim predškolskim ustanovama, procenjene su psihometrijske karakteristike opšteg upitnika sagorevanja na poslu (MBI-GS) i ispitani prediktori sindroma sagorevanja, kao i značaj karakteristika ličnosti za razvoj ovog sindroma. METOD: Istraživanje predstavlja studiju preseka sprovedenu u predškolskim ustanovama u Beogradu. Reprezentativni uzorak odabran je po tipu stratifikovanog klaster uzorka. Sindrom sagorevanja procenjen je korišćenjem opšteg upitnika sagorevanja na poslu (MBI-GS). Upitnik je adaptiran za upotrebu na srpskom govornom području, na osnovu međunarodno prihvaćene metodologije za prevod i kulturološku adaptaciju. Psihometrijske karakteristike srpske verzije MBIGS upitnika analizirane su ispitivanjem faktorske strukture i interne konzistentnosti. Za procenu karakteristika ličnosti korišćena je skraćena verzija upitnika „Velikih pet plus dva“. Odobrenje za sprovođenje istraživanja dobijeno je od Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu grada Beograda, i Etičkog odbora Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. REZULTATI: Studijom su obuhvaćene 302 medicinske sestre – vaspitači prosečne starosti 38+9.2 godina, ženskog pola. Konfirmatornom faktorskom analizom potvrdjena struktura upitnika sa tri faktora (iscrpljenost, cinizam i profesionalna efikasnost). Kod 251 (83.1%) ispitanice utvrdjeno je prisustvo umerenog stepena sindroma sagorevanja. U multiploj regresionoj analizi, pozitivna valenca i savesnost su bile značajno povezane sa profesionalnom efikasnošću. Agresivnost, neuroticizam, otvorenost i starost bili su značajno povezani sa iscrpljenošću. Agresivnost, neuroticizam i obavljanje dodatnih poslova bili su povezani sa cinizmom. ZAKLJUČAK: Zadovoljavajuće psihometrijske karakteristike srpske verzije upitnika MBI-GS su potvrđene ovom studijom. Većina medicinskih sestara - vaspitača pokazala je umeren stepen sindroma sagorevanja na poslu. Osobine ličnosti utiču na pojavu sindroma sagorevanja na poslu kod medicinskih sestara - vaspitača koje rade u predškolskim ustanovama.

Socijalno-ekonomske nejednakosti u zdravlju su nepravedne i rezultiraju iz nejednake distribucije socijalnih determinanti koje utiču na mogućnost jedne individue da bude zdrava, njen rizik od bolesti kao i korišćenje usluga zdravstvene zaštite. Cilj ove disertacije bio je da se ispita povezanost demografskih i socijalno-ekonomskih determinanti sa korišćenjem usluga zdravstvene zaštite žena i dece tokom prenatalnog, antenatalnog i postnatalnog perioda, zatim uz pomoć koncentracionih indeksa proveriti da li nejednakosti u korišćenju usluga postoje, kao poređenje ovih nejednakosti tokom 2005., 2010. i 2014. godine u Srbiji među opštom populacijom žena i među ženama iz romskih naselja. Metod: U istraživanju su korišćeni podaci iz tri istraživanja istraživanja višestrukih pokazatelja (Multiple Indicators Cluster Survey - MICS): MICS3 iz 2005., MICS4 iz 2010. i MICS5 iz 2014. Godine sprovedenih u Srbiji na reprezentativnom uzorku opšte populacije žena i žena koje žive u romskim naseljima starosti od 15-49 godina. Kao instrumenti istraživanja korišćeni su upitnici. Rezultati: Među populacijom žena u Srbiji uočava se pad nezadovoljene potrebe za kontracepcijom u poslednjih 10 godina. U odnosu na Beograd kao referentnu kategoriju, sve žene koje žive na teritoriji Vojvodine tokom proteklih 10 godina imale su značajno manje šanse za postojanje nezadovoljenih potreba za kontracepcijom. U odnosu na 2005. godinu, upotreba kontracepcije je višestruko porasla u obe populacije tokom 2010. i 2014. godine i bila je veća među ženama koje su živele u romskim naseljima u odnosu na opštu populaciju žena...

Ciljevi istraživanja: Ispitati znanje, rizično ponašanje i zdravstveno stanje muškaraca koji imaju seks sa drugim muškarcima (MSM) u vezi sa HIV-om i drugim polno prenosivim infekcijama u Bosni i i Hercegovini (BiH) i ispitati dubinu i kompleksnost stigme i diskriminacije sa kojima se susreće ova populacija. Metod: Istraživanje je sprovedeno u populaciji MSM i to kao: (1) studija presjeka koja ima bihejvioralnu i biološku komponentu, i istraživanje kvaliteta života u vezi sa zdravljem, pomoću SF 36 upitnika, u populaciji od 391 ispitanika, i (2) deskriptivna studija, koja je sprovedena u formi dubinskog intervjua među 12 ispitanika pripadnika MSM. Rezultati istraživanja ukazuju na nedovoljno poznavanje načina prenosa HIV-a, kao i prisustvo rizičnog ponašanja u MSM populaciji. Tek 46,3% ispitivanih zna sve načine prenosa HIV-a; 26,7% uvijek koristi kondom pri seksualnom odnosu, a 44,5% MSM koristi alkohol ili psihoaktivne supstance prilikom seksualnih odnosa. Biološkim testiranjem HIV je potvrđen kod 1% ispitanika, virus hepatitisa C (HCV) kod 0,5% i virus hepatitisa B (HBV) kod 0,5% ispitanika. Najveći SF36 skor ispitanici su imali u domenima fizičkog zdravlja i ograničenja u vezi sa zdravljem, dok je najmanji SF skor zabilježen u domenima energije i emocionalnog stanja. Rezultati intervjua ukazuju da je MSM populacija u BiH izložena višestrukoj stigmi i diskriminaciji, pa čak i u sistemu zdravstvene zaštite. Zaključak: MSM populacija u BiH je iz više razloga u povećanom riziku za dobijanje HIV infekcije.

UVOD: Cilj ove studije bio je ispitivanje kompleksnih odnosa između višestrukih determinanti procesa nege, opterećenja i depresije negovatelja tokom epidemije Kovid-19 u Srbiji. METODE: Istraživanje po tipu studije preseka sprovedeno je na nacionalno reprezentativnom uzorku (n=798) tokom epidemije Kovid-19 u Srbiji, od marta do septembra 2020. godine. Upitnik dizajniran za ovu studiju sastojao se od devet delova i uključivao je socio-demografske karakteristike neformalnih negovatelja, karakteristike negovanih osoba i nege, pitanja vezana za pružanje nege u novonastalim okolnostima tokom Kovid-19 epidemije i sledeće standardizovane instrumente: kratka forma upitnika za procenu kvaliteta života povezanog sa zdravljem SF-12, Krupova skala zamora, skala za ispitivanje bazičnih i instrumentalnih aktivnosti svakodnevnog života, Zarit Intervju za procenu opterećenja neformalnih negovatelja i Bekova skala depresivnosti. Modelovanje strukturalnim jednačinama korišćeno je za istovremenu procenu direktnih i indirektnih odnosa svih determinanti. REZULTATI: Više od dve trećine (71,9%) neformalnih negovatelja bilo je pod opterećenjem, a više od jedne četvrtine (27,1%) osećalo se depresivno. Samoprocenjeno fizičko zdravlje, potreba za psihosocijalnom podrškom i opterećenje negovatelja bili su glavni direktni prediktori depresije. Višestruke determinante nege imale su indirektne efekte na nastanak depresije, sa opterećenjem negovatelja kao posredničkim faktorom. ZAKLJUČCI: Subjektivno opterećenje predstavljalo je značajan faktor rizika za nastanak depresije kod neformalnih negovatelja tokom epidemije Kovid-19. Pružanje psihosocijalne podrške je prepoznato kao važna prilika za smanjenje rizika od depresije kod neformalnih negovatelja.

Bolničke infekcije (BI) predstavljaju globalni javnozdravstveni problem koji ugrožava zdravlje hospitalizovanih bolesnika i značajno opterećuje medicinsko osoblje i zdravstveni sistem. BI produžavaju lečenje, mogu dovesti do smrtnog ishoda, i povećavaju ukupne troškove lečenja. Intenzivna nega je deo sistema zdravstvene zaštite u kome se sreću najteži oblici bolničkih infekcija, sa uzročnicima koji su često rezistentni na većinu antibiotika. Njihova prevencija zahteva multidisciplinarni pristup kroz rigorozan i konstantan nadzor, ranu identifikaciju, adekvatno lečenje, i primenu pravovremenih mera u skladu sa lokalnim profilom infekcija i njihovim uzročnicima, kao i analizom isplativosti. Nadzor je posebno važan u nepredviđenim okolnostima kao što je KOVID-19 pandemija, tokom koje je došlo do promena u tipu infekcija i njihovim uzročnicima, zahtevajući i hitne izmene preporuka za prevenciju i lečenje. U ovoj studiji, analizirani su podaci konsekutivnih pacijenata hospitalizovanih u jedinici intenzivne nege Klinike za infektivne i tropske bolesti Univerzitetskog Kliničkog Centra Srbije u periodu od 5 godina (1.9.2016–1.9.2021.), u cilju utvrđivanja zastupljenosti bolničkih infekcija i procene njihovih karakteristika – tipova infekcija, uzročnika i osetljivosti uzročnika na antibiotike. Takođe, sprovedena je analiza trenda svih ispitivanih karakteristika bolničkih infekcija tokom celokupnog perioda praćenja, ali i u odnosu na pojavu KOVID-19 epidemije u Srbiji. Ispitivani su i faktori rizika za dobijanje bolničke infekcije tokom hospitalizacije u intenzivnoj nezi, uticaj bolničkih infekcija na mortalitet, kao i prediktori mortaliteta kod pacijenata sa bolničkim infekcijama. Kod pacijenata sa dijagnozom KOVID-19, ispitivan je uticaj bolničkih infekcija na ukupne troškove lečenja, podeljene po kategorijama: materijali, usluge, lekovi, laboratorjiska ispitivanja i bolnički dani. Ekonomskom analizom utvrđeni su dodatni troškovi bolničkih infekcija, ukupno i prema broju epizoda bolničkih infekcija tokom hospitalizacije. Tokom petogodišnjeg perioda praćenja, 980 pacijenata je uključeno u studiju. BI je imalo 278 pacijenata (28.4%), a od njih, trećina je imala više od jedne BI (97, 34.9%). Godišnje stope su se kretale od 21.0% u trećoj godini do 35.8% u prvoj godini, sa varijacijama u mesečnim stopama od 0% u junu 2021. godine do 80% u septembru 2020. godine...

Uvod: Kvalitet ţivota povezan sa zdravljem (engl. health-related quality of life, HRQOL) predstavlja multidimenzionalni koncept i obuhvata fizičku, emocionalnu, psihosocijalnu i bihejvioralnu komponentu blagostanja i funkcionisanja, te se danas sve više prepoznaje kao deo multimodalne procene zdravlja i ishoda lečenja dece sa hroničnim bolestima, uključujući i decu sa primarnim imunodeficijencijama (PID). Cilj: Osnovni cilj istraživanja je bio da se proceni HRQOL, nivo anksioznosti i depresivnosti kod dece sa PID, kao i da se utvrdi na koji način emocionalni problemi ove dece utiču na njihov kvalitet života. Metode: Istraživanje je sprovedeno po tipu studije preseka i obuhvatilo je 25 bolesnika sa PID i njihovih roditelja. Kontrolnu grupu obolelih sačinjavalo je 50 bolesnika sa juvenilnim idiopatskim artritisom (JIA) i 89 zdrave dece i njihovih roditelja. Kao instrument istraživanja korišćen je pedijatrijski upitnik o kvalitetu života (eng. Pediatric Quality of Life InventoryTM version 4.0, PedsQLTM), upitnik za pretragu anksioznosti (eng. Screen for Child Anxiety Related Emotional Disorders Questionnaire, SCARED), upitnik za pretragu raspoloženja i osećanja (Mood and Feeling Questionnaire, MFQ), svi sa proverenim psihometrijskim karakteristikama. Rezultati: Bolesnici sa PID su imali lošiji ukupni skor kvaliteta života u odnosu na bolesnike sa JIA i zdravu decu, i to kako na osnovu dečje samoprocene (p = 0,02) tako i na osnovu roditeljske procene (p < 0,001). Osim toga, deca sa PID su imala značajno lošije emocionalno funkcionisanje u odnosu na decu sa JIA i socijalno funkcionisanje u odnosu na obe grupe dece i to kako na osnovu samoprocene tako i na osnovu roditeljske procene. Deca sa PID se prema sopstvenoj proceni nisu razlikovala u pogledu školskog funkcionisanja u odnosu na druge dve grupe dece. Međutim, roditeljska procena je pokazala de su deca sa PID imala statistički signifikantno lošije školsko funkcionisanje u odnosu na decu sa JIA i zdravu decu. Prema roditeljskoj proceni, svako četvrto (24%) dete sa PID imalo je anksiozne simptome u klinički relevantnom opsegu, što je bilo statistički značajno više u odnosu na decu sa JIA i zdravu decu (p = 0,05). Osim toga, na osnovu dečje samoprocene, utvrđeno je i da svako peto (20%) dete sa PID ima depresivne simptome u klinički relevantnom opsegu, što je ukazivalo na neophodnost ekspertske pomoći...

Zdravstvenu pismenost možemo definisati kao lične, kognitivne i socijalne vještine kojima se određuje motivacija i sposobnost pojedinaca da dođu do informacija, razumiju ih i koriste kako bi unaprijedili i održali dobro zdravlje. U procesu pružanja zdravstvene zaštite, zdravstvena pismenost predstavlja zajedničku odgovornost unutar koje pacijenti i zdravstveni radnici moraju komunicirati svako na način da ga onaj drugi razumije, kako bi mogli zajednički i odgovorno donositi odluke. Istraživanje je provedeno s ciljem da se ocijeni pouzdanost i valjanost instrumenta za mjerenje zdravstvene pismenosti, ocijeni zdravstvena pismenost korisnika usluga primarne zdravstvene zaštite na teritoriji Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), identifikuju faktori koji su povezani sa zdravstvenom pismenošću i predlože mjere iz domena promocije zdravlja za unapređenje zdravstvene pismenosti stanovništva. Istraživanje je provedeno kao studija presjeka u dva doma zdravlja–Prijedor i Bijeljina, a uzorak je činilo 768 ispitanika. Instrument istraživanja bio je upitnik STOFHLA (Skraćeni test za ispitivanje funkcionalne zdravstvene pismenosti kod odraslog stanovništva–Short Test of Functional Health Literacy in Adults). Pored ovog upitnika, korišten je i upitnik u kome se nalaze pitanja koja obuhvataju: demografske, socijalne i ekonomske karakteristike ispitanika, samoprocjenu zdravlja, korišćenje zdravstvene službe, prisustvo hroničnih bolesti, faktore rizika za zdravlje i zadovoljstvo životom. Podaci su analizirani metodama deskriptivne i inferencijalne statistike. Neadekvatnu i marginalnu zdravstvenu pismenost ima 34,6% naših ispitanika, a adekvatnu 65,4%. Utvrđena je povezanost zdravstvene pismenosti u ispitivanoj populaciji sa starosnom dobi, nivoom obrazovanja, pripadnosti domu zdravlja, mjestom stanovanja i migracionim kretanjima, bračnim statusom, materijalnim stanjem, prisustvom i brojem bolesti, promjenom zdravstvenog stanja i samoprocjenom zdravlja, brojem posjeta porodičnim doktorima i brojem hospitalizacija, nedovoljnom fizičkom aktivnošću i samoprocjenom zadovoljstva životom samih ispitanika...

Uvod: Sindrom sagorevanja je konceptualizovan kao rezultat hroničnog stresa na radnom mestu koji nije uspešno kontrolisan. Sve više se prepoznaje kao faktor koji utiče na zdravstveno stanje i ispituje se među različitim profesionalnim grupama. Postoji potreba za pouzdanim i validnim instrumentom za njegovo ispitivanje. Pedagoški rad smatra se jednim od stresnijih zanimanja, posebno rad sa decom predškolskog uzrasta. Vaspitači se pojavljuju kao profesionalna grupa od značaja u oblasti istraživanja sindroma sagorevanja, pa je cilj ove studije bio da se proceni validnost i pouzdanost srpske verzije Kopenhagen upitnika o sagorevanju na poslu; ispita prevalencija sindroma sagorevanja i faktori koji su sa njim povezani; i ispita učestalost depresije i anksioznosti među vaspitačima u predškolskim ustanovama i faktore povezane sa depresijom i anksioznošću. Materijali i metode: Istraživanje je dizajnirano po tipu studije preseka, sprovedeno između oktobra 2018. i aprila 2019. godine na nacionalnom reprezentativnom uzorku vaspitača u Srbiji. Instrument istraživanja je sadržao šest celina: socijalno–demografske i socijalno–ekonomske karakteristike; zdravlje i karakteristike stila života; karakteristike radne sredine; Kopenhagen upitnik o sagorevanju na poslu; Bekovu skalu depresije i Cungovu skalu anksioznosti. Kronbahov alfa koeficijent i intraklasni koeficijent korelacije su korišćeni za procenu unutrašnje konzistentnosti i test-retest pouzdanosti upitnika (Kopenhagen upitnik o sagorevanju na poslu) a validnost je ispitana korišćenjem eksplorativne i konfirmatorne faktorske analize. Razlike između ispitanika u grupi sa i bez sindroma sagorevanja ispitivane su uz pomoć Hi kvadrat testa za kvalitativne varijable, odnosno T-testa za numeričke varijable. Sve varijable koje su se pokazale značajnim su uvrštene u multivarijantni logistički regresioni model sa sindromom sagorevanja kao ishodnom varijablom. Rezultati: Učestalost sindroma sagorevanja na poslu iznosila je 27,1%. Učestalost sagorevanja po skalama Kopenhagen upitnika o sagorevanju na poslu bila je 25,4% za lično sagorevanje, 27,0% za sagorevanje povezano sa poslom i 23,4% za sagorevanje povezano sa decom. Prosečan skor za ukupno sagorevanje bio je 39,1 ± 17,0, dok je prosečan skor po skalama Kopenhagen upitnika o sagorevanju na poslu bio: 41,3 ± 18,7 za lično sagorevanje, 41,2 ± 15,9 za sagorevanje povezano sa poslom i 34,7 ± 22,0 za sagorevanje povezano sa decom. Kronbahov alfa koeficijent za celu skalu Kopenhagen upitnika o sagorevanju na poslu bio je 0,936. Kronbahov alfa koeficijent za skalu koja je ispitivala lično sagorevanje bio je 0,906, Kronbahov alfa koeficijent za skalu koja je ispitivala sagorevanje povezano sa poslom bio je 0,765, dok za skalu koja je ispitivala sagorevanje povezano sa decom bio je 0,901. Intraklasni koeficijent korelacije iznosio je 0,754. Multivarijantna logistička regresiona analiza sa sindromom sagorevanja kao ishodnom varijablom pokazala je da biti samac (OR: 0,18, 95% CI: 0,05 - 0,58), imati loše (OR: 6,05, 95% CI: 1,05 - 34,91) ili prosečno (OR: 3,60, 95% CI: 1,57 - 8,25) samoprocenjeno zdravlje, nedostupnost didaktičko - igrovnih sredstava (OR: 2,71, 95% CI: 1,21 - 6,04), viši skor na Bekovoj skali depresije (OR: 1,19, 95% CI: 1,09 - 1,29) ili Cungovoj skali anksioznosti (OR: 1,10, 95% CI: 1,03 - 1,18) je značajno povezano sa sindromom sagorevanja među ispitanicima. Zaključak: Kopenhagen upitnik o sagorevanju na poslu je pouzdan i validan instrument i može se koristiti u populaciji vaspitača. Učestalost sindroma sagorevanja na poslu među vaspitačima u Srbiji bila je 27,1%. Faktori povezani sa sindromom sagorevanja na poslu bili su bračni status, samoprocenjeno zdravlje, dostupnost didaktičko-igrovnih sredstava, skor na Cungovoj skali anksioznosti i skor na Bekovoj skali depresije. Svaki dvadeseti ispitanik imao je skor na Bekovoj skali depresije koji odgovara blagoj, umerenoj ili teškoj depresiji. Svaki dvadeseti ispitanik je imao simptome anksioznosti. Za svaki poen skora na Bekovoj skali depresije postojala je 19% veća verovatnoća za prisustvo simptoma anksioznosti.

Our objectives were to examine the well-being scales, to compare the levels of well-being and its determinants in Italian and Serbian samples of university students, and to find the determinants of self-rated health (SRH) among students based on data from Italian and Serbian household health surveys. In the first phase, 695 Serbian and 747 Italiansubjects were handled a questionnaire regardingmultidimensional well-being(MWB) and five sections: socio-demographic characteristics, personal goal appraisals, mental health, physical activity, and life style factors.In the second, 2482 Italianand 2143 Serbianstudents aged 18-30 were extracted from 2013 national health surveys in Italy and Serbia. SRH was the dependent variable while the independent variables were divided into sociodemographics and health behaviors.The difference in MWB and SRH between Italians and Serbians is in favor of the latter or not significant. Disconfirming the results from general population surveys, when it comes to young adults, Italians are certainly not happier or healthier than Serbians. Considering the cross-cultural reliability and validity analysis, the well-being scales can be used as a valid research tool in future studies.

Увод: На глобалном нивоу пушење је повезано са 7-10 милиона превремених смртних случајева годишње. Упркос смањењу учесталости пушења у многим земљама у претходним деценијама, појава нових производа као што су електронске цигарете и пораст популарности наргила учинили су контролу дувана још комплекснијом. Процене учесталости коришћења појединачних производа могу маскирати комплексне обрасце употреба дувана и електронских цигарета као што је истовремена употреба два или више производа која у неким државама представља доминантан вид коришћења ових производа међу децом средњих и виших школа. Поред процене образаца употребе дуванских и никотинских производа, потребно је утврдити и факторе ризика за различите групе корисника никотинских и дуванских производа. Метод: У овој студији коришћени су подаци из три национална истраживања спроведена 2017. и 2018. године по типу студија пресека на репрезентативном узорку и то: Истраживања здравственог понашања деце школског узраста и то Пилот истраживање из 2017. године и Истраживање спроведено 2018. године као и Истраживањем о употреби дувана које се спроведено у Србији 2017. године. Као инструмент испитивања коришћени су упитници. Циљна група истраживања су ученици старости 11,13 и 15 година. Резултати: У Србији цигарете пуши 11% ученика старости 13-15 година, наргиле пуши 9,0% ученика, а електронске цигарете 6,2%. Најучесталији образац коришћења у односу на број и врсту производа је употреба наргила и/или електронских цигарета без коришћења цигарета (7.5%), а након тога искључиво коришћење цигарета (5.8%). Међу пушачима цигарета нешто више од половине користи само цигарете (52,8). Ученици који су изложени промоцијама и рекламама дуванске индустрије статистички чешће пуше од оних који нису изложени овом виду маркетинга дуванских производа. Међу пушачима, више од половине (50,9%) наводи да пуши више у циљу контроле телесне тежине, а 24.3% није задовољна сопственим изгледом. Депресија је значајан предиктор пушења. Ученици који упражњавају друга ризична понашања имају статистички значајно веће шансе до буду и пушачи...