Browsing by Author "Kanjuh, Vladimir, mentor"

Uvod: Veličina, oblik i raspored vlakana postinfarktno remodelovane leve komore (LV), uz prisustvo ishemije i funkcionalne mitralne regurgitacije (MR), značajno utiču na lošu prognozu pacijenata sa ishemijskom kardiomiopatijom (ICM). Koncept helikoidne ventrikularne miokardne trake (HVMT) Torrent-Guasp-a, omogućio je razvoj savremene, integrativne strategije (“3V” - eng. “vessel, valve, ventricle”) komorne restorativne hirurgije (SVR), za korekciju morfološko-funkcionalnih posledica postinfarktnog ventrikularnog remodelovanja (PVR). Cilj: Dokazati da integrativna strategija SVR dovodi do značajnog poboljšanja strukturnih i funkcionalnih ehokardiografskih (ECHO) parametara PVR-LV, u neposrednom, ranom i udaljenom periodu postoperativnog praćenja. Metode: U sklopu prospektivne kohortne studije, u Klinici za kardiohirurgiju KCS, (jul 2005. - februar 2010.), integrativna SVR strategija je primenjena kod 40 pacijenata, prosečne starosti 62.2 ± 8.2 godina (72.5% muškarci). Preoperativni klinički i elektrofiziološki status, medikamentozna terapija, morfološki i funkcionalni ECHO parametri LV, mitralnog valvularnog (MV) aparata i desne komore (RV), poređeni su sa odgovarajućim postoperativnim nalazima u neposrednom (˂ 6), ranom (6-12) i kasnom periodu (˃ 12 meseci) postoperativnog praćenja. Rezultati: Prosečno vreme praćenja: 22.2 ± 13.8 meseci. Ukupni mortalitet: 12.5% (operativni 0.0%; intrahospitalni 7.5%; rani 2.5% i kasni 2.5%). Količnici operativnog (0.0) i hospitalnog mortaliteta (0.4): ˂ 1. Ukupno aktuarijalno preživljavanje: 95.0% (hospitalno); 90.0% (prva i druga) i 77.1% (treća, četvrta i peta godina). Verovatnoća preživljavanja bez naknadnih hospitalizacija zbog srčanih razloga: 94.6% (hospitalno); 89.2% (prva i druga) i 74.3% (treća, četvrta i peta godina). Primenjena SVR strategija je dovela do statistički značajnog poboljšanja svih preoperativnih, kliničkih (NYHA III/IV: 100% vs. 23.4%; CCS III/IV: 100% vs. 0.0%), morfoloških i funkcionalnih ECHO parametara LV (LV-EF: 31.8% vs. 46.1% ; LV-EDD: 62.4 mm vs. 53.7 mm; LV-ESD: 47.7 mm vs. 40.3 mm; LV-EDV: 236.8 mL vs. 172.9 mL; LV-ESV: 138.7 mL vs. 90.3 mL; LV-EDVI: 123.6 mL/m2 vs. 90.6 mL/m2;, LV-ESVI: 72.5 mL/m2 vs. 47.1 mL/m2; i LV-SI: 0.59 vs. 0.49), MV (MR 3/4+: 22.5% vs. 0.0%) i RV (PAPs: 40.6 mmHg vs. 31.4 mmHg; TAPSE: 15.7 mm vs. 17.9 mm) - koje se održava u svim sukcesivnim periodima, tokom petogodišnjeg praćenja. Prosečna redukcija preoperativnog LV-ESVI=35%, prosečna rezidualna LV-ESVI=47 a prosečno poboljšanje LV-EF=15%. Atrijalna fibrilacija je bila češća (p=0.039) unutar 6 meseci nakon SVR (29.7%) nego preoperativno (10.8%). Pacijenti su medikamentozno tretirani u skladu sa preporukama za terapiju ICM. Nezavisni prediktori preživljavanja su bili: infarkt miokarda u ICU i dijaliza u ICU. ECHO kriterijumi efikasnosti SVR (LV-ESVI ≥ 30%, rezidualni LV-ESVI ≤ 60mL/m2) nisu uticali na preživljavanje. Analiza uz pomoć ROC krive ukazuje da je postizanje oba kriterijuma najvalidnije u smislu prognoze ishoda. Redukcija LV-ESVI ≥ 30% je senzitivniji i specifičniji kiterijum, od rezidualnog LV-ESVI ≤ 60mL/m2. Nijedan preoperativni parameter nije bio nezavisni prediktor postizanja kriterijuma efikasnosti SVR. Analiza uz pomoć ROC krive ukazuje da je LV-EDVI ≤ 115.7 mL/m2 najvalidniji u smislu prognoze postizanja oba kriterijuma efikasnosti SVR, a da su LV-EDD ≤ 66.0 mm; LV-EDV ≤ 227.0 mL i LVEDVI ≤ 148.3mL/m2 validni za prognozu postizanja rezidualnog LV-ESVI ≤ 60mL/m2. Zaključak: SVR je efikasna i bezbedna operacija za korekciju PVR-LV, koja predstavlja pouzdanu privremenu („bridge to transplant“) ili trajnu („destination therapy“) alternativu transplantacionoj hirurgiji. Integracija koncepta HVMT u savremene strategije geometrijske SVR, pruža bolji uvid u patoanatomiju i patofiziologiju PVR-LV, omogućuje adekvatnu selekciju i tumačenje relevantnih dijagnostičkih nalaza, bolju stratifikaciju rizika