Browsing by Author "Bukumirić, Zoran, član komisije"

Sažetak: Nedostatak originalnih podataka i neadekvatna vizuelna prezentacija u publikovanim studijama značajno umanjuje transparentnost i ponovljivost rezultata istraživanja u oblasti biomedicinskih nauka. Ciljevi ovog rada su bili procena učestalosti primene neadekvatnih metoda grafičkog prikaza podataka u biomedicinskim istraživanjima, razvoj softverskog rešenja koje omogućava integraciju baze podataka sa interaktivnim načinom vizualizacije i implementacija softverskog rešenja u obliku javno dostupnog veb servisa. Sistematskim pregledom literature koji je obuhvatio originalne naučne radove objavljene u najbolje rangiranim časopisima iz oblasti cirkulatornog sistema utvrđeno je da je među člancima koji su koristili grafički prikaz za kontinuirane numeričke podatke, 66.7% koristilo stubičaste dijagrame koji ne odgovaraju ovom tipu podataka. Obzirom da je vizuelno prikazivanje podataka od izuzetnog značaja za njihovo razumevanje i kritičku evaluaciju, u ovom radu razvijeno je softversko rešenje za interaktivan prikaz podataka, u vidu veb aplikacije, korišćenjem internet tehnologija i programskih jezika HTML, CSS, PHP i javaskript. Aplikacija omogućava autorima bez programerskih veština da kreiraju interaktivne grafikone prilagođene empirijskim podacima, uključujući tačkaste dijagrame, dijagrame kutije i violina dijagrame. Dodatne opcije olakšavaju vizuelizaciju podgrupa ili klastera podataka. Aplikacija je dizajnirana tako da podstiče eksploraciju i kritičku evaluaciju podataka koji stoje iza sumarnih statistika i može biti od koristi za promovisanje transparentnosti, ponovljivosti rezultata i otvorenosti u nauci u biomedicinskim naučnim istraživanjima. Razvoj jednostavnih za korišćenje softverskih alata za kreiranje interaktivnih alternativa statičkim grafikonima može imati potencijal da transformiše naučne publikacije od statičkih izveštaja u interaktivne skupove podataka.

Nakon saznanja da osnovne greške u analizi podataka doprinose neponovljivosti rezultata istraživanja mnogih publikovanih studija, u naučnoj zajednici prepoznata je potreba za boljim razumevanjem statističkih analitičkih metoda. Cilj ove studije je da se ispitaju stavovi studenata prema statistici u različitim edukativnim okruženjima, prate njihove promene i uticaj na postignuća iz biostatistike. Takođe, sproveden je sistematski pregled literature u cilju pronalaženja naučnih dokaza radi pružanja podrške pedagoškim odlukama koje se odnose na podučavanje studenata medicine iz oblasti primenjene statistike. Metod Upitnik za procenu stavova studenata prema statistici (eng. Survey of Attitudes Towards Statistics – SATS – 36) je korišćen za anketiranje studenata medicine na tri fakulteta Zapadnog Balkana, koji su pohađali obavezni predmet iz biostatistike. Prethodno je urađena validacija i kulturološka adaptacija upitnika na srpski jezik. Sistematski pregled literature sproveden je pretraživanjem publikacija objavljenih od 1994. godine u sledećim bazama podataka: Scopus, Web of Science, Science Direct, Medline i APA. Urađena je i meta-analiza koeficijenata korelacije skorova SATS komponenti i postignutih rezultata iz statistike. Zbirne procene su izračunate korišćenjem modela slučajnih efekata...

Са преваленцијом која континуирано показује тренд раста, као и комплексном патофизиологијом, контрола дијабетес мелитуса тип 2 и одржавање доброг здравственог стања пацијената оболелих од ове болести, постаје све већи изазов у свакодневној клиничкој пракси. Упркос чињеници да су сада доступне нове терапијске опције и могућности за индивидуални приступ лечењу сваког појединачног пацијента, велики број оболелих од дијабетес мелитуса тип 2 не успева да оствари постављене терапијске циљеве. Као један од разлога за изостанак остваривања терапијских циљева идентификован је феномен клиничке инертности. Истраживање које се налази у основи ове дисертације, имало је за циљ да пружи детаљнији осврт на ову појаву, идентификује групе пацијената које су најподложније појави клиничке инертности, као и да предложи потенцијалне путеве за превазилажење овог проблема. Истраживање, које ће у даљем тексту бити детаљно образложено, постављено је као студија пресека и спроведено током 2020. и 2021. године. У истраживању је учествовало 52 лекара, запослених у 8 здравствених установа примарне здравствене заштите на територији града Београда и прикупљени су подаци за 543 пацијента, који су дали пристанак за учешће у овом истраживању. Као инструменти истраживања коришћени су упитници за лекаре и пацијенте, специјално осмишљени за ову намену на основу постојеће литературе, са циљем прикупљања информација о факторима који могу допринети развоју клиничке инертности. За анализу података коришћени су, t-тест, Mann-Whitney-ев тест, Fisher-ов тест, хи-квадрат тест, као и логистичка регресија. Статистичке хипотезе су тестиране на нивоу статистичке значајности од 0,05. Након обраде добијених података, клиничка инерција идентификована је кад је у питању и терапијски поступак за 224 пацијента, што чини 41,3% укупног испитиваног узорка. Најзначајнија клиничка инерција идентификована је у терапији за пацијенте лошег општег здравственог стања, пацијенте који дуго живе са дијабетесом, као и за пацијенте који уз дијабетес имају и придружене коморбидитете. Један од занимљивих резултата овог истраживања говори да је значајна клиничка инерција показана према пацијентима који у својој терапији користе модерне инсулинске аналоге, док, са друге стране, упућивање 7 пацијената у здравствене установе секундарног нивоа здравствене заштите може имати позитиван утицај на смањење инциденције клиничке инертности...

Предмет истраживања докторске дисертације је свеприсутнија намера промене посла међу јавноздравственим радницима, а недовољно сагледана у савременој литератури. Циљ је био да се на репрезентативном нивоу у Републици Србији, у регуларним, и у условима пандемије ковид-19, опише појава намере промене посла, испитају повезани фактори, расветли динамика и разлози намере промене посла, као и намера ка емиграцији. Концепт истраживања је највећим делом базиран на Моблијевом моделу процеса одлучивања о промени посла који укључује вишеструке кораке од незадовољства послом и намере ка стварном напуштању посла. Истраживање је секундарна анализа података преузетих из истраживања Института за јавно здравље Србије о задовољству запослених од 2015. до 2020. године. Број испитаника, јавноздравствених радника у свим институтима и заводима за јавно здравље у Републици Србији варирао је од 1.563 у 2015. години до 1.242 у 2020. години. Поред анализе тренда и прогнозе преваленција, израђена су три модела логистичке регресије (Модел 1 -намера промене посла пре пандемије, Модел 2 - намера промене посла током пандемије, и Модел 3 - намера промене посла специфична за изазове које носи ковид-19 пандемија) за идентификацију потенцијалних предиктора и доказа о томе шта би требало предузети у циљу смањења идентификованог тренда пораста преваленције до 2023. године. Преваленција намере промене посла у периоду од 2015. до 2019. године је порасла са 18,5% на 27,1%, да би се у 2020. години вратила на 18,6%. Више од половине свих запослених са намером промене посла је навело одлазак у иностранство у наредних пет година као разлог промене. Прогнозиран је пораст преваленције намере промене посла на око 24%, а намере емиграције на око 13% у 2023. години. Потенцијални предиктори намере промене посла идентификовани у сва три модела су: старосна доб до 55 година, рад у дуалној пракси, без осећаја задовољства послом. Додатно, у Моделу 1 као потенцијални предиктор истакло се незадовољство финансијском надокнадом, а у Моделу 2 мушки пол, незадовољство уважавањем и вредновањем рада, индиферентан став према начину руковођења и организацији на радном месту и стрес повезан са послом, док је рад у установама на окружном нивоу повезан са мањом вероватноћом пријављивања намере. Поред потенцијалних предиктора који су заједнички за сва три модела, у Моделу 3 показано је да су већу вероватноћу намере промене посла имали запослени мушког пола, назадовољни уважавањем и вредновањем рада и који су перцепирали повишен ниво стреса повезан са обављањем посла у условима пандемије. Резултати истраживања могу допринети свеобухватнијем сагледавању управљања јавноздравственим кадровима као и креирању стратешких и оперативних кадровских политика у здравственом систему Републике Србије, а које би биле потребне за одговор на захтеве које доносе кризне ситуације, каква је пандемија