Увод: Гојазност представља водећи јавно-здравствени проблем како у развијеним тако и у земљама у развоју, а њена преваленција је у сталном порасту. Циљ ове дисертације био је да се утврди учесталост различитих категорија ухрањености код одраслог становништва Србије, упореди процена прекомерне ухрањености и гојазности коришћењем различитих антропометријских показатеља, испита повезаност између социјално–економских карактеристика и здравственог понашања са стањем ухрањености, као и да ли постоји промена стања ухрањености у периоду 2000-2013 година у целини и у односу на типове здравственог понашања. Метод: У овој студији коришћени су подаци из три национална истрaживања здравља становништва Србије, спроведених 2000., 2006. и 2013. године по типу студија пресека на репрезентативном узорку одраслих особа узраста 20 и више година. Као инструмент испитивања коришћени су упитници. Резултати: Према вредности индекса телесне масе 2,4% одраслих особа у Србији је потхрањено, 38,7% нормално ухрањено, 36,4% прекомерно ухрањено, а 22,4% гојазно. Постоје значајне разлике у процени стања ухрањености коришћењем различитих антропометријских показатеља, као и у њиховим преваленцијама у односу на све испитиване социјално–економске варијабле са изузетком географске области. Код оба пола ризик гојазности је већи код бивших пушача, особа које прескачу доручак и које имају низак ниво физичке активности. Током посматраног периода истраживања уочава се значајно повећање индекса телесне масе и преваленције прекомерне ухрањености и гојазности. Закључак: Пушење дувана, употреба алкохола, прескакање доручка, досољавање хране за столом и учесталост уноса воћа и поврћа били су повезани са стањем ухрањености одрасле популације у Србији. Промена вредности индекса телесне масе је значајна у периоду 2000-2013. годинe.

Uvod: Sindrom sistemskog inflamatornog odgovora (SIRS) predstavlja inflamatorno stanje uzrokovano infekcijom ili sepsom i koje se širi na ceo organizam. SIRS se smatra delom „citokinske oluje“ i manifestuje se disregulacijom različiutih citokina. Ozbiljnost bolesti se najbolje prediktuje korišćenjem APACHE II skora (Acute Physiology and Chronic Health Evaluation II) dok se ishod kod pacijenta, odnosno organska disfunkcija ili insuficijencija prediktuje pomoću SOFA skora (Sequential Organ Failure Assessment). SIRS dovodi do značajnih promena u dinamici kortizola ukazujući na disocijaciju između adrenalnog korteksa i hipotalamo-hipofizne jedinice. Navedena promena se manifestuje visokim koncentracijama kortizola i ACTH odmah nakon početka SIRS-a. Međutim, nekoliko dana kasnije, ACTH se spušta do veoma niskih koncentracija dok koncentracije kortizola ostaju visoke. Navedeno se objašnjava direktnim efektom citokina, kao što je interleukin 6 (IL-6), na koru nadbubrega koji stimulišu oslobađanje glukokortikoida. Odgovor kortizola na stimulaciju sa ACTH predstavlja važan prediktor ishoda kod kritično bolesnih. Bolesnici sa neadekvatnim odgovorom kortizola na stimulaciju sa ACTH imaju visoku stopu mortaliteta. Stimulacija sa 250 μg ACTH se smatra zlatnim standardom u proceni adrenalne funkcije. Međutim, niskodozni test sa 1 μg ACTH (NDT) predstavlja senzitivniji test u detekciji specifičnih formi adrenalne insuficijencije kao što je hipotalamo-hipofizna disfunkcija. Upotreba NDT u kritično obolelih nije jasno definisana jer postoji mali broj podataka za formiranje jasne preporuke...

Uvod: Primena trombocita, bilo terapijski ili preventivno, moţe biti praćena neadekvatnim porastom broja trombocita u cirkulaciji zbog refrakternosti. Drugi problem pri primeni transfuzija trombocita je pojava neţeljenih reakcija na trombocite, najĉešće po tipu alergijskih i febrilnih nehemoliznih transfuzijskih reakcija. Cilj: Utvrditi kod kojih bolesnika na potpornoj terapiji transfuzijama trombocita postoji refrakternost na transfuzije trombocita, koja je njena etiologija (ne imuna refraktornost/ imuna refraktornost) te proceniti efektivnost doza trombocita s negativnim rezultatom interreakcije primenjenih kod bolesnika s imunom refrakternosti. Utvrditi uĉestalost alergijskih i febrilnih nehemoliznih transfuzijskih reakcija u ispitivanoj gupi pedijatrijskih bolesnika i razliku prema adultima. Odrediti nivoe interleukina IL6 i IL8 u uzorcima plazme bolesnika i iz doza trombocita koje su izazvale febrilnost. Hemokulturama utvrditi da li postoji bakterijska kontaminacija doza trombocita ili bakterijska infekcija kod bolesnika. Kod bolesnika s alergijskim reakcijama primeniti doze trombocita koje imaju aditivni rastvor za trombocite umesto plazme davaoca, nakon primene proceniti njihovu efektivnost. Materijal i metode: Ispitivanje je uraĊno u periodu 2011-2014. godine. U Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Ĉupić", na Odeljenju za transfuziju krvi uraĊeni su imunoserološki testovi odreĊivanja krvne grupe, direktnog i indirektnog humanog antiglobulin testa, interreakcije na doze trombocita, kao i skrining testovi hemostaze, fibrinogen po Klausu, vWF antigen i D-dimeri. U Biohemijskoj laboratoriji u Odseku za kliniĉku hemiju i hematologiju uraĊena je krvna slika, biohemijski parametri i C reaktivni protein. U Institutu za transfuziju krvi Srbije, u Odeljenju za tipizaciju tkiva uraĊena je analiza anti-HLA antitela a u Zavodu za transfuziju krvi Vojvodine ispitivanje antitrombocitnih anti-HPA antitela. Ispitivanjem je obuhvaćeno 239 bolesnika koji su primali transfuzije trombocita u terapijske ili preventivne svrhe u trogodišnjem periodu u Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije "Dr Vukan Ĉupić". Bolesnici su leĉeni u Sluţbi za ispitivanje i leĉenje hematoloških i onkoloških bolesnika, Odeljenjuzatransplantacijukostnesrţii Sluţbi za pedijatrijsku intenzivnu negu i leĉenje...

Cilj predstavljenog istraživanja je da ispita uticaj malih doza jonizujućeg zračenja na zaposlene na različitim radnim mestima u zoni jonizujućeg zračenja. Materijal i metode: Za studiju retrospektivne prirode analizirani su rezultati dobijeni iz kartona preventivno-periodičnih medicinskih pregleda 148 zaposlenih na različitim radnim mestima u zoni jonizujućeg zračenja u Kliničkom Centru Srbije a koji obavljaju preglede u Institutu za medicinu rada Srbije. Ispitanici su podeljeni u tri velike grupe u odnosu na izvor zračenja-oblast rada na zaposlene u nuklearnoj medicini, intrerventnoj radiologiji i opštoj radiologiji. Podaci korišćeni za studiju su podaci sa prethodnog/prvog periodičnog pregleda koji je obavljan pre ulaska u zonu jonizujućeg zračenja ili u toku prve godine izlaganja (u toku obavljanja specijalizacije, u skladu sa odlukom poslodavca da pošalje zaposlenog na pregled) i podaci sa poslednjeg periodičnog pregleda. Uzimani su u obzir ukupni i ekspozicioni radni staž, vrsta izvora zračenja, hematološki parametri (eritrociti, retikulociti, leukociti sa leukocitarnom formulom, trombociti), frekvenca i broj nestabilnih hromozomskih aberacija (ishod testa nestabilnih hromozomskih aberacija) kao i ishod mikronukleusnog testa i njihov broj (značajnih za ocenu radne sposobnosti), primljena kumulativna petogodišnja doza zračenja, morbiditet ispitanika i prisutvo profesionalnih bolesti. Hematološki parametri (eritrociti-Er, retikulociti-Rtc, ukupni leukociti-Leu, monociti-Mo, neutrofili-Neut, eozinofili-Eo, bazofili-Ba, limfociti-Ly i trombociti-Tr) su dobijani ispitivanjem periferne venske krvi u aparatu Beckman Coulter HMX ( na poslednjem periodičnom pregledu) a na prethodnom su uglavnom ispitivani starom metodom ručnog brojanja ćelija (preračunatih za statistički obradu). Nestabilne hromozomske aberacije su dobijane modifikovanom Moorhead’s mikro metodom. Mikronukleusni test je rađen metodom po Fenech-u i Morley-u...

Неподударност зглобних површина у зглобу кука карактеристика је многих болести дечјег и адолесцентског доба, и услед поремећене равнотеже сила које делују на зглобну хрскавицу, превазилазећи њен адаптивни капацитет, неизбежно води у дегенерацију зглоба и рани инвалидитет. Доминантна метода оперативног лечења овог поремећаја у адолесцентском узрасту у нашој средини је Тенисова техника троструке остеотомије карлице. Ефекти примене ове и других оперативних метода на зглоб кука су објективно мерљиви применом различитих нумеричких и аналитичких математичких модела зглоба кука. Најчешћи математички модел зглоба кука који се користи у биомеханичким функционалним анализама зглоба кука је тродимензионални модел базиран на нативној радиографији. Oн је у последњих 15 година широко примењиван на здраве зглобове, као и на зглобове кука оперисане разним методама. До сада није примењиван на Тенисову троструку остеотомију карлице. Применом тродимензионалног математичког модела на радиограм карлице са куковима у антеропостериорној (АП) пројекцији пре и после троструке остеотомије карлице, прорачунати биомеханичке елементе силе притиска у зглобу кука (правац, нападни угао и интензитет резултантне силе притиска, градијент дистрибуције по зглобним површинама) и анализирати однос поменутих величина према мерљивим клиничким и радиографским параметрима. Oд 92 случаја поремећене подударности зглоба кука код пацијената адолесцентског узраста (услед развојног поремећаја кука, постредукционе аваскуларне некрозе главе бутне кости или Лег-Kалве- Пертесове болести), који су оперисани троструком остеотомијоm карлице у Институту за ортопедско-хируршке болести "Бањица" у Београду од 1996. до 2011. године, у испитивану групу је укључено 75 кукова код 60 пацијената, са просечним Виберговим ЦЕ углоm од 15,18+/-9,310. Поред испитиваних кукова, на радиографијама су мерени и њима наспрамни кукови, од којих су формиране две контролне групе: негативна (здрави кукови – 19 случајева), и позитивна (промењени кукови – 56 случајева). На све случајеве је примењен тродимензионални математички модел зглоба кука базиран на нативној радиографији карлице са куковима у AП пројекцији аутора Иглича и сар. (1990), и то преоперативно, постоперативно и као завршни налаз, у циљу квантификације биомеханичког ефекта примене троструке остеотомије карлице. Прикупљени клинички и биомеханички подаци описани су стандардним дескриптивним статистичким методама, и анализирани одговарајућим меtодама статистичке анализе.

Anatomski faktori koji dovode do povredivanja prednje ukrštene veze mogu se svrstati u dve grupe: unutrašnji faktori i saktori spoljašnje sredine. Unutrašnji faktori mogu biti anatomski, neuromuskularni i hormonalni. Uska medukondilarna jama, velik ugao zadnjeg tibijalnog nagiba, vertikalna LCA u frontalnoj ravni, povecana labavost zglobova i loše oslanjanje prilikom doskoka samo su neki od faktora koji mogu uticati na rupturu prednje ukrštene veze. Uzimajuci u obzir podatke iz literature ne može se doneti jedinstven stav o ulozi ovih faktora u povredivanju, jer rezultati istraživanja cesto ne potvrduju njihov uticaj na povredivanje prednje ukrštene veze. Ciljevi ove doktorske disertacije su: odredivanje faktora rizika koji dovode do povredivanja prednje ukrštene veze kolena, njihovo stepenovanje i odredivanje statisticke verovatnoce povredivanja prednje ukrštene veze kolena. U ovoj studiji su formirane dve grupe pacijenata sa po 41 pacijentom (29 muškaraca i 12 žena unutar svake grupe). Ispitivanu grupu su cinili pacijenti sa rupturom LCA. Kontrolnu grupu su cinili pacijenti sa distorzijom zgloba kolena ali bez rupture LCA. Ovi pacijenti su upareni prema profesionalitetu i vrsti sporta, polu, godinama i strani tela. Pratili smo 77 faktora za koje smo pretpostavili da mogu uticati na rupturu LCA. Merenja pojedinih parametara su vršena direktno na donjem ekstremitetu ispitanika, zatim na Rendgenskim i snimcima magnetne rezonance. Informacije o mehanizmu povrede i spoljašnjim faktorima rizika dobijali smo uz pomoc ankete, informacije o nacinu oslanjanja tokom doskoka dobijali smo analizom video snimaka a koncentracije polnih hormona u pljuvacci smo odredivali uz pomoc „Salivametrics“ testa. Od svih pracenih parametara za povredivanje prednje ukrštene veze kod muškaraca znacajnost je pokazalo 20 a kod žena 21. Najveci uticaj na rupturu LCA kod muškaraca imali su: povecan zadnji tibijalni nagib spoljašnjeg kondila, veci LESS kao i povecana razlika u nagibu izmedu spoljašnjeg i unutrašnjeg kondila golenjace. Najveci uticaj na rupturu LCA kod žena imali su: smanjen nivo testosterona u pljuvacci, veca snaga odmicaca natkolenice i promena frontalne angulacije zgloba kolena u pravcu varusa tokom perioda od pripreme za skok u visinu do dodirivanja tla. Na osnovu svih znacajnih faktora moguce je prognozirati rupturu prednje ukrštene veze kod muške, sportski aktivne populacije sa verovatnocom od 77 %, odnosno kod ženske sa verovatnocom od 96 %....

Skoro se navršilo sto godina od kada je zaslugom George Crile-a opisana sistematska ekscizija cervikalnih limfonodusa u cilju hirurškog lečenja bolesnika sa karcinomima glave i vrata. George Crile je 1906. godine opisao operaciju koju je nazvao "radikalna disekcija vrata", zasnovanu na sopstvenom iskustvu i studiji impozantne serije 4500 bolesnika s karcinomima glave i vrata koji su umrli zbog primarnog tumora ili regionalnih metastaza u vratu i samo 1% zbog udaljenih metastaza. Radikalna disekcija vrata vremenom postaje gotovo standardna procedura za bolesnike kojima je bio potreban hirurški tretman metastatskih depozita u kombinaciji sa uklanjanjem primarnog tumora. U međuvremenu, svima koji su bili angažovani u lečenju bolesnika s karcinomom glave i vrata postalo je jasno da je radikalna disekcija vrata adekvatna u tretiranju velikih palpabilnih limfonodusa, ali i preterano agresivna kako na pacijentima s malim palpabilnim limfonodusima, i naročito na onima bez palpabilnih limfonodusa ili sa visokim rizikom metastaziranja. Modifikovana radikalna disekcija (MRDV) uklanja "en bloc" iste limfonoduse i limfatike kao i radikalna disekcija, ali očuvanjem jedne ili više nelimfatičkih struktura koje se rutinski uklanjaju radikalnom disekcijom, smanjuje postoperativni morbiditet. Još dalje se otišlo selektivnim disekcijama (SDV) koje preferiraju američki hirurzi glave i vrata. Operacije uključuju selektivno uklanjanje pojedinih grupa limfonodusa sa rizikom metastaze i očuvanje svih nelimfatičkih struktura i preostalih grupa nodusa u slučajevima nodus negativnog vrata. Zagovara se njena primena i u slučajevima nodus pozitivnog vrata. Ovde vladaju velike kontroverze posebno kada je u pitanju grupa bolesnika sa evidentnim metastatskim depozitima u vratu...

Cilj: Vegetativni znaci tokom epileptičkih napada (periiktalni vegetativni znaci, PIVZ), predstavljaju prirodni eksperiment koji pruža jedinstven uvid u funkcionisanje ljudskog autonomnog nervnog sistema. Iako vegetativni znaci kod epilepsija nisu retki i mogu čak dominirati kliničkom slikom napada, ove manifestacije se često previde. Glavni cilj našeg istraživanja bio je da se analizira značaj PIVZ za lokalizaciju i lateralizaciju epileptogene zone kod pacijenata sa fokalnom farmakorezistentnom epilepsijom koji su podvrgnuti prehirurškom ispitivanju. Metodologija: Analizirali smo video-EEG zapise kod 170 bolesnika (82 muškarca i 88 žena), starosti 13-66 godina (34,67 ±11,10; Med=35,00) sa farmakorezisetntnom fokalnom epilepsijom. Svi pacijenti su prošli kompletno prehirurško ispitivanje u Centru za epilepsije u Beogradu, koje se sastojalo od višednevne neinvazivne video-EEG telemetrije, snimanja nuklearnom magnetnom rezonancom, interiktalne pozitronske emisione tomografije fluorodeoksiglukozom i interiktalne i/ili iktalne HMPAO jednofotonske emisione kompijuterizovane tomografije. Dijagnoza fokalnog epileptičkog sindroma je postavljena na osnovu korelacije kliničkih karakteristika napada, iktalnih EEG nalaza i neuroradioloških nalaza. Dominantnost hemisfere kod svakog pacijenta je odredjena na osnovu Edinbruškog testa za dominantnost ruke, neuropsihološke procene i funkcionalne nukelarne magnetne rezonance gde je bilo neophodno. Kod svih bolesnika smo analizirali video zapis kliničke semiologije napada sa ciljem odredjivanja učestalosti javljanja i tipova PIVZ kod fokalnih epilepsija, njihovog lokalizacionog značaja za epilepsije temporalnog režnja (TLE) vs. ekstratemporalne epilepsije (ETLE) i njihovog lateralizacionog značaja (epilepsija nedominantne vs. dominantne hemisfere). Takodje smo analizirali evoluciju vegetativnih simptoma (epigastrična aura, AE) u neki od PIVZ i njen prediktivni značaj za dijagnozu mezijalne temporalne epilepsije (MTLE). Rezultati: Uočili smo deset različitih tipova PIVZ kod 69 od ukupno 170 bolesnika (40%). Najčešći PIVZ su bili postiktalno brisanje nosa (28,8%) i periiktalni kašalj (12,9%). Pokazali smo da su PIVZ pouzdan lokalizacioni znak za TLE vs. ETLE (50,0% vs. 23,2%; p=0,001). Najvažniji lokalizacioni znaci su bili postiktalno brisanje nosa (p=0,008), periiktalno pijenje vode (p=0,035) i hipersalivacija (p=0,048). Takodje smo našli da je pojava PIVZ češća kod bolesnika sa epilepsijom nedominantne hemisfere, posebno kod bolesnika sa MTLE, ali ova razlika nije dostigla punu statističku značajnost (64,3% vs. 47,1%; p=0,175). Kod bolesnika sa evolucijom EA u neki od PIVZ, verovatnoća za MTLE je bila veoma visoka (96,77%)...